Deca i TV (2): Novi simboli – kič, silikonske grudi i džipovi (2003)

Televizija

Februar 2003: Deca u Srbiji predškolskog, školskog i srednjoškolskog uzrasta (od 4 do 17 godina) najmanje gledaju dečje i emisije obrazovnog programa, pokazali su rezultati istraživanja koje je nedavno uradila i objavila RTV B92. Za ovu populaciju gledalaca, najzanimljivije su zabavne emisije Televizije „Pink”.

Zašto ne postoji nikakva kulturna strategija u toj sferi, iako ovaj trend već predugo traje, ko bi morao da zaštiti decu od ovakve medijske manipulacije i kakav se program danas najčešće nudi deci, za „TV Novosti” govore sociolog Zorica Bobić, kritičar „Politike” Milan Vlajčić, kritičar nedeljnika „Vreme” i autor popularnog „TV manijaka” Dragan Ilić, kao i televizijski reditelj Timoti Džon Bajford.

„Apsolutno nisam iznenađena – kakvo društvo, takva i televizija. U zemlji u kojoj ne postoji nikakav sistem vrednosti, gde se forsira sve ono što je komercijalno, jeftino, banalno i brzo donosi novac, u društvu u kome se mediji bore za profit ne kvalitetom, nego skandalima i naslovnim stranama na kojima su novokomponovane estradne zvezde, sasvim je razumljivo da deca konzumiraju ono što smo im ponudili”, kaže Zorica Bobić.

„Da smo deci dali nešto bolje od skaradnih zabavnih emisija „Pinka”, ona bi to i prihvatila. Ovako, deca uzimaju ono što im je sa svih strana nadohvat ruke. Možda bi se stvari, bar donekle malo promenila, kada bi glavna televizija, RTS, reprizirala serijale i emisije, kao što su „Neven”, „Na slovo na slovo”, „Dvogled”… To su divne, edukativne emisije koje se bave istraživanjem, pravljene su pre gotovo 15 godina, a pripadam generaciji koja je odrastala uz njih. Posle toliko vremena, smatram da ništa nisu izgubile od svežine i zanimljivosti. Ali, ovde nije reč samo o televiziji i o medijima – u Srbiji su napravljene katastrofalne greške i reformom obrazovanja, a kakve sve posledice proističu iz toga, tek ćemo videti”, smatra sociolog Zorica Bobić.


Mediji su pogubili autore

„Govorimo o tome da bi decu trebalo zaštiti od nekih televizija, a malo ko pominje školski sistem. Iz te, nekada ozbiljne i časne profesije, otišli su svi oni koji su imali gde da odu, oni koji su ostali, ili bar trećina njih, na osnovu onoga što govore, verujem da ih njihovi đaci preziru. Mislim da smo nebrigom i nepažnjom mnogo zla naneli deci. Danas, na primer, studenti koji upisiju književnost lik Ane Karenjine komentarišu kroz istoimeni film, jer gotovo niko nije pročitao knjigu. Za Natašu Rostovu kažu da je izgledala kao Odri Hepbern, pa se čini da je Lav Tolstoj prvo gledao film, a onda napisao knjige. Mladi danas nemaju gotovo nikakvo obrazovanje, vratili smo se sto godina unazad, u svemu. Mediji su pogubili autore, korektore, lektore, pa i urednike, o televiziji da i ne govorimo. Kad sve to znamo, onda nije veliko čudo što je „Pink” najgledanija televizija”, smatra Milan Vlajčić.

I po rečima kritičara Milana Vlajčića naše društvo doživelo je slom moralnih, kulturnih i građanskih vrednosti.

„U zemlji gde je sve slomljeno, i u kojoj su zvanično uspostavljeni kulturni modeli kič, silikonske grudi i džipovi, sve je postavljeno naopačke. Problem je, dakle, u celokupnom društvu, u obrazovnom sistemu, u medijima koji su se sveli na jurnjavu za cecama i karleušama. Najveći broj posetilaca na takvim koncertima su deca od 8 do 12 godina, koja izlete pred binu i vrte zadnjicama kao pevaljke, zato što su im roditelji dozvolili i zato što im je društvo pokazalo da je to lepo raditi. Nije krivica, naravno, u cecama i karleušama, krivi smo mi što ništa vrednije nismo ponudili deci. Njihovi modeli sada su Legija, Bagzi u kamionu i njima slični. S druge strane, obrazovni i dečji programi danas izgledaju kao da su pravljeni pre jednog veka, potpuno arhaično i nezanimljivo. A samo pre desetak ili petnaest godina, emisije za decu radili su naši najpoznatiji autori poput Duška Radovića, Dragana Babića, Ljubivoja Ršumovića“, veli Vlajčić.


Niko ne brine o deci

Timoti Džon Bajford, popularni televizijski reditelj, autor brojnih dečjih i obrazovnih emisija, kao što su „Neven” i „Poletarac”, koje se i danas smatraju najboljim serijalima ikada napravljenim za decu kod nas, kaže za „TV Novosti”:

„Deca gledaju zabavne emisije „Pinka”, zato što to gledaju i njihovi roditelji. Očigledno je, na žalost, da je Pink nova kultura današnje Srbije. Emisije ove televizije, naravno, nisu najgledanije zato što nude najkvalitetniji, najbolji i najreprezentativniji program, nego zato što su, kao i novokomponovana muzika, napravljene za, kako se kaže: „široke mase”. One gledaocima nikako ne nude novu edukaciju ili nova saznanja, za njihovo praćenje nije potrebno nikakvo znanje, obrazovanje ili intelekt, naprotiv, nudi se ono što je bez ikakvog sadržaja, ispod nivoa i dobrog ukusa, upakovano u kič. Ne mislim, međutim, da je samo program namenjen deci danas u katastrofalnoj poziciji. Činjenica da deca najviše vole da gledaju zabavne emisije novokomponovane muzike jeste strašna, ali po mom mišljenju nije najstrašnija. Najveća tragedija Srbije su prosveta i školski sistem, a deca tu potroše 12 godina. Cela situacija u društvu je takva da, zapravo, niko zaista ne brine o deci, njihovom vaspitanju i stvarnim poterebama”, kaže Bajford.

Jedan od najboljih autora za decu više se ne bavi televizijskom režijom, ali napominje da od 1989. godine nije bilo ni jedne reprize popularne serije „Poletarac”.

Kritičar Dragan Ilić, po profesiji psiholog, objašnjava primamljivost zabavnih emisija, pogotovu kod dece.

„Psiholozi su primetili da deci prija brza montaža, da ona dobro prate akcione i crtane filmove, jer ne moraju da obraćaju pažnju na sadržaj. To je prvi razlog zašto više vole zabavne emisije „Pinka” nego, recimo, obrazovni program. S druge strane, obrazovne emisije se najčešće javljaju u dve forme – prva ne vodi računa o uzrastu dece, njihovom mentalnom sklopu i onome što deci u tom uzrastu može da animira pažnju, a prave se da bi se nešto reklamiralo. Drugi tip emisija je vrlo popularan, to su najčešće kompjuterske igre, animirani likovi, video, i zato su deci zanimljive. Prave dečje emisije koje pamtimo kod nas, na žalost, više ne postoje, iako je i danas vredno ono što su napravili Timoti i Mila Bajford. Izgovor je da su takve emisije i serije skupe ili da nisu komercijalne, što je netačno. Kod nas se zadržala još jedna forma dečjih emisija – dečji kvizovi koji afirmišu znanje i obrazovanje, ali se i tu oseća nedostatak mašte i sredstava. Ova takmičenja prate forme kvizova za odrasle i zato nisu zanimljiva, a deluju kao siromašna „braća” i „sestre” kviza „Milioner”, na primer.


I „hot lajn” za decu

Kritičar Dragan Ilić navodi iskustva drugih zemalja, kada je reč o produkciji koja ne zadovoljava određene kriterijume.

„Primera radi, kod nas još ni jedan roditelj nije tužio televizije koje u dnevnom programu reklamiraju „hot lajn” i tako zaštitio svoje dete, a to su roditelji u inostranstvu masovno radili, i takvih reklama više nema. Kada bi se porodice udružile protiv takvih i sličnih emisija, kada bi roditelji napravili javni skandal i pokrenuli sudske postupke, i kad bi televizije počele da plaćaju kazne i ekstra poreze, mnogi programi bi, ili izgledali sasvim drugačije, ili bi se emitovali samo u kasnim noćnim satima”, objašnjava Dragan Ilić.

Po rečima Dragana Ilića, zabavni program „Pinka” je najpopularniji, zato što je muzički i sadržinski potpuno pojednostavljen.

„Te turbo folk pesmice su obično žargonske, a to što se u to pakuje određeni sistem vrednosti i životni stil je, zapravo, ono najopasnije. Britni Spirs, na primer, nema ništa bolje tekstove od naših novokomponovanih pevačica, ali u inostranstvu postoje ograničenja, odnosno, preporuka da se takav proizvod ne preporučuje maloletnoj deci. Alarmantno je što se kod nas eksploatišu upravo deca, da se onako veselo peva o „surovim momcima i devojkama”, sponzorušama i mafiji, što je samodestruktivno i ne odgovara vrednostima zdravog društva”, smatra Ilić.

Problem medijske manipulacije decom u Srbiji, kako tvrde naši sagovornici, već je dobio ozbiljne razmere. Koliko će ova situacija konačno alarmirati društvo ka određenoj kulturnoj strategiji, i da li će roditelji i institucije koje bi morale i na ovaj način da vode brigu o deci napraviti neki ozbiljan potez, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, ima mesta opravdanom pesimizmu.


Istraživanje: zašto deca u Srbiji najmanje gledaju obrazovni i dečji, a najviše zabavni program Pinka

Forsira se banalno i komercijalno pa deca uzimaju ono što im se nudi. Vrhunske dečje emisije pravili Duško Radović, Timoti Bajford, Dragan Babić.

Tekst napisala: Radmila Radosavljević

Obrada: RetroPressAdria

(TV Novosti, 26. februar 2003.)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *