Bob Marli: Simbol slobodnog duha (2005)

Muzika

Februar 2005: Da je nekim čudom preživeo tešku bolest koja ga je napala 1980, Bob Marli bi 6. februara ove godine proslavio šezdeseti rođendan. Mada je Marli zaslužio čudo – i mada je, na kraju krajev, bio čudo sam po sebi – sudbina je htela drugačije. Posle osam meseci borbe protiv tumora na mozgu, slavni muzičar je preminuo 11. maja 1981. u Majamiju. Načinivši rege muziku popularnom širom planete, Marli je ostao upamćen ne samo kao harizmatični izvođač („prva superzvezda Trećeg sveta”), već i kao istinski veliki umetnik, poeta i revolucionar čiji stihovi i danas služe kao snažno nadahnuće onima koji sanjaju o plemenitijem i pravednijem svetu.

Bob Nesta Marli je, dakle, rođen 6. februara 1945. na Jamajci. Kada je ušao u tinejdžerske godine, njegovom domovinom je odjekivao ska, radosna zvučna kulisa onih dana koji su ostrvu doneli oslobađanje od engleskog kolonijalizma. Marlija su dohvatili razni uticaji: od domaćih (ska, kalipso i pleh muzika) do američkih (Net King Kol, Fets Domino, Riki Nelzon i Elvis Prisli). Ipak, njegove prve singlove niko nije primetio.

Prva prelomna tačka bila je osnivanje grupe „The Wailers (Vejlers)” sredinom šezdesetih. Pošto je Marli, po svedočenju jednog od članova grupe, „pucao od ideja”, Vejlersi su objavili nekoliko veoma uspešnih singlova, stekavši veliku popularnost. Međutim, nekoliko promena u postavi i nesposobnost da kontrolišu finansijsku stranu svoje karijere, učinili su da ostanu bez novca i entuzijazma. Marli je otišao u Ameriku, kod majke, i počeo da radi u „Krajsleru”.

U novom obrtu, zbog zategnutih odnosa sa majkom i neprijatne mogućnosti da bude pozvan u vijetnamski rat, krajem šezdesetih se vratio na Jamajku, zatekavši idealnu situaciju za dalju karijeru: ska se lagano povlačio, ustupajući mesto novim podžanrovima, blu bitu i rok stediju. Ritam tih podžanrova je bio znatno sporiji, a tekstovi su bivali sve važnji i sve jače obojeni društvenim i socijalnim temama.

Marliju, koji je već postao sledbenik rastafarijanizma, to je savršeno odgovaralo. Jedna od interpretacija hrišćanstva, rastafarijanizam je propovedao dolazak crnog kralja koji će osloboditi sve Afrikance (proročanstvo se, navodno, obistinilo krunisanjem Ras Tafaraja Mekonena, odnosno Haila Selasija u Etiopiji 1930. godine). Etiopija se, uzgred, prema rastafarijanskom predanju, smatra zemaljskim rajem.


Neuspeli atentat

Marlijeva buntovnička priroda, beskompromisna misao i borba za ljudsku slobodu mnogima nisu odgovarali. Najdramatičniji dokaz za to jeste pokušaj atentata na Marlija, decembra 1976, pred nacionalne izbore na Jamajci. U njegovu kuću upali su ljudi naoružani mašinkama. Marli je prošao ranjen u ruku i grudi. Atentatori nikada nisu pronađeni, niti je otkriveno ko je organizovao pokušaj ubistva. Posle ovog dramatičnog događaja, Bob Marli je napustio Jamajku. Vratio se 1978, da bi krajem te godine prvi put otišao u Afriku, najpre u Keniju, a potom u Etiopiju, spiritualnu domovinu rastafarijanizma.

Definitivan uspeh Vejlersa i njihov proboj na zapadno tržište, bio je obezbeđen početkom sedamdesetih potpisivanjem ugovora sa kućom Island Records (Ajlend Rekords) i objavljivanjem antologijskih albuma „Catch A Fire” i „Burnin'”. Vejlersi su u to vreme održali englesku turneju i pojavili se u Americi kao predgrupa za „Sly & The Family Stone” (Slaj & Femili Stoun).

Sredinom sedamdesetih Erik Klepton je obradio Marlijevu pesmu I Shot The Sheriff, načinivši je svetskim hitom i skrenuvši dodatnu pažnju na njenog autora. Svetsku slavu Marli i Vejlersi su zacementirali albumom „Natty Dread” koji je postao bestseler u Engleskoj. Oglici sjajnih hitova (osim I Shot The Sheriff uvek se mora ponmenuti buntovnička Get Up, Stand Up), dodata je balada za sva vremena No Woman No Cry.


I Shot The SheriffGet Up, Stand UpNo Woman No Cry

Do kraja osamdesetih, Marli se potpuno etabilirao kao komercijalna atrakcija (album „Exodus” proveo je na britanskim listama 56 nedelja!), kao majstor ljubavnih pesama (što je pokazao album „Kaya”) i, više od svega, kao „pesnik nade”, revolucionar, simbol slobodnog duha i borac za ljudska prava: albumom „Survival” pozvao je Afrikance na ujedinjenje, a narod Zimbabvea na oružanu revoluciju. Kada je ova zemlja 1980. stekla nezavisnost, njen premijer Robert Mugabe zvao je Marlija i Vejlerse na zvanične proslave tog velikog događaja.

Nije mu ostala dužna ni Jamajka – mesec dana pred smrt dobio je jedno od najviših državnih odlikovanja, a na njegovu sahranu zajedno su došli premijer i šef opozicije – niti ga je zaboravila Etiopija: tamo će proslava Marlijevog šezdesetog rođendana trajati celog februara.


Pre šest decenija rođen je Bob Marli, najveća ikona rege muzike

Stihovi ovog velikog, harizmatičnog umetnika, koga su smatrali “prvom superzvezdom trećeg sveta”, i danas služe kao nadahnuće onima koji sanjaju o plemenitijem i pravednijem svetu.

Muzička evolucija Boba Marlija (1962-1980)

Tekst napisao: Ivan Ivačković

Obrada: RetroPressAdria

(TV Novosti, 9. februar 2005.)

Saznajte i...

Please follow and like us:
error0

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *