Božidar Bole Stošić: Lakše je biti glumac na televiziji (1999)

Božidar Bole Stošić - Porodično Blago

Mart 1999: Bole Stošić, glumac beogradskog pozorišta „Na Krstu” i omiljeni dečji junak iz nezaboravnih TV serija i predstava u „Bošku Buhi”, televizijskoj publici se jedno vreme sasvim izgubio iz vida, da bi posle duže pauze zaigrao ponovo, sada i u TV seriji „Porodično blago” gde tumači lik Đorđa Stamenkovića Mačka, srbijanskog južnjaka i kafedžije ovdašnjeg, oženjenog Mađaricom u tumačenju Eve Ras. O svom „samoizgnanstvu” kaže:

„Istina je da me dugo nije bilo na televiziji, ali to je bila posledica moje odluke u trenutku kada sam menjao način života i poželeo da se malo sklonim od pogleda ljudi. Međutim, pozorište nikada nisam napuštao. Posle desetak godina provedenih u „Buhi”, evo, već više od dve decenije sam na daskama Beogradskog dramskog”.

Šta vas je vratilo televiziji?

„Obostrano smo se našli – ja sam imao želju, a pružila mi se i prilika. Vratio sam se postepeno, prvo u serijama „Srećni ljudi” i „Dobro veče, deco”, a sada i ovom ulogom u „Porodičnom blagu”, koja mi baš leži, mada mi u prvom trenutku nije išla. Teško sam se snalazio i, naviknut na pozorišni izraz, malo sam preterivao. Ali, tu je bio Aleksandar Đorđević, koji mi je dao i širinu zamaha i ukazao mi sugestijama u kom pravcu da korigujem lik.”

Milica Milša i Božidar Bole Stošić
Sa mladom koleginicom Milicom Milšom igrao je u „Srećnim ljudima” i „Porodičnom blagu

Ima nade – ima budućnosti

Pomogla vam je i Eva Ras?

„Razume se. Evu izuzetno volim kao glumicu, a ona mi je i stari prijatelj. Zanimljivo je da je Eva Ras svoju prvu ulogu u životu odigrala baš sa mnom, dok smo zajedno bili na Akademiji, u komadu koji je režirao Petar Teslić. Od tada više nismo zajedno igrali, ali smo do danas ostali u prijateljskim odnosima.”

Bole Stošić je sa podjednakim uspehom igrao u pozorištima za decu i odrasle, ali neke uloge su mu ipak draže.

„Od uloga za decu najdraže su mi one u „Džonu Piplfoksu”, „Haklberi Finu” i „Tomu Sojeru” gde sam takođe igrao Haklberi Fina. Voleo sam i ulogu princa u „Pepeljuzi” Ace Popovića, Stražilo u „Čarobnjaku iz Oza”, a razume se i TV serije za decu, kojima sam stekao širu popularnost. Na Krstu su mi drage uloge u „Sablji dimiskiji” i „Čarapi od sto petlji”. To su bile izuzetne predstave u kojima sam igrao sa uživanjem, predstave koje opravdavaju posao kojim se bavim.”

Kakva je sada atmosfera na Krstu?

„Posle nekoliko slabih sezona i nesreća da smo imali dva – tri upravnika sa kojima je bilo teško sarađivati, dobili smo novog, mladog upravnika o kome još malo znamo, ali se nadamo da će stvari krenuti nabolje. A čim ima nade, ima i budućnosti. Trenutno se igra stari repertoar, ali atmosfera je dobra.”

Vi ste već sarađivali i sa Sinišom Pavićem i sa Aleksandrom Đorđevićem?

„Igrao sam u komadu „Poltron” koji je režirao Siniša Pavić, a sa Đorđevićem imam dobro iskustvo u „Srećnim ljudima”. Pa ukoliko je ova moja sadašnja uloga Mačka uspela, veliki deo dugujem Aleksandru, koji vrlo precizno zna šta hoće i u okviru toga pruža priliku glumcu da se maksimalno slobodno izrazi. To sam osetio igrajući u seriji „Laku noć, deco” – Aleksandar ima nepogrešiv osećaj za tu vrstu posla.”

Široj publici manje je poznato da je vaš brat Ljubiša, takođe umetnik, basista iz legendarnog sastava „Sedmorica mladih”. Šta radi sad kad sastava više nema?

„Buca je izuzetno mnogo radio… Sada živi i mirno čeka da se vrati poslu, a usput uživa u umetnosti svoga sina Srđana, profesora klasičnog basa…”


Bole Stošić (sasvim levo) sa delom glumačke ekipe TV serije „Porodično blago” – Eva Ras, Danilo Lazović, Predrag Stojković – Špic i Bogoljub Mitić – Đoša

Karakteristični komičar

Nekada ste se žalili što vas obasipaju ulogama u komadima i serijama za decu, pa vaš talenat komičara nije dovoljno iskorišćen u „pozorištu za odrasle”?

„Da, dugo su me posmatrali kao pretežno dečjeg glumca. Ispostavilo se da sam rođen i za klasične komedije. U našoj profesiji ja pripadam fahu karakternih komičara. I prevashodno sam pozorišni glumac, mada moram da priznam da mi je posao na televiziji – lakši. Tako da ne mogu da dam prednost nijednom mediju, volim ih oba podjednako.”

Žalite li za nekom neodigranom rolom?

„Ne, žalim što nisam na vreme shvatio da treba „juriti karijeru”. I to od malih nogu! Sada je za to kasno. Nekada ste mogli da se bavite svojim poslom i da od toga živite, a danas su glumci primorani da se bave svim i svačim da bi uopšte preživeli. Ja na to nisam navikao. Teško mi je kad vidim da se uspeh u karijeri u našem pozivu odvojio od talenta. Žalim i zbog toga što sam u životu napravio jednu užasnu glupost – počeo sam bio da se bavim samoupravljanjem, u najboljoj veri da ta neuspela i pogubna ideja može da donese neko dobro i mom pozivu i svima ostalima, a taj naš optimizam je nažalost iskorišćen na krajnje nedoličan način.”

Ipak, ne delujete kao pesimista?

„To nisam. Što se glume tiče, dobro sam prošao i na televiziji. Prosto, „kamera me je htela”. Kao i svi, teško podnosim ovo vreme koje je nesigurno na svakom planu, ali kad se radi o ulozi pozorišta u našem životu, ostajem optimista. Najteže mi je da sagledam šta će nam doneti prekosutra, ali čak i u najgore vreme treba verovati da će biti bolje.”


Najbitniji citat

„Nekada ste mogli da se bavite ovim poslom i od toga da živite, a danas su glumci primorani da se bave svim i svačim da bi preživeli. Teško mi je kad vidim da se uspeh u našem poslu odvojio od talenta”, kaže glumac koji ponovo ima uspeha na televiziji zahvaljujući ulozi kafedžije Mačka u „Porodičnom blagu”.

Razgovor vodila: Neda Nikolić

Obrada: RetroPressAdria

(Radio TV Revija, 20-26. mart 1999.)

Saznajte i...

Please follow and like us:
error0

Povezani postovi

Leave a Comment