Deca i TV (1): Njihove junakinje su Ceca i Karleuša (2003)

Februar 2003: U Srbiji deca najmanje gledaju dečje i obrazovne emisije (one su po gledanosti na 365. mestu), a najviše zabavno-muzičke emisije (Pinkove), filmove i latinoameričke serijale. Idoli su im Svetlana Ražnatović i Jelena Karleuša. Spotovi ovih pevačica i njihovi šou-programi ubedljivo su najgledaniji, a parira im samo zabavna emisija Jove Radovanovića „Povuci ručnu”. Primedbi na kvalitet obrazovnog programa nema – deca, jednostavno, ne vole da ga gledaju.

Ovo su rezultati obimnog istraživanja koje je nedavno obavila Televizija B92, kojim je bila obuhvaćena populacija dece predškolskog, školskog i srednjoškolskog uzrasta. U javnosti i medijima ove činjenice, na žalost, prošle su gotovo nezapaženo. A šta one suštinski znače, čitaocima „TV Novosti” objašnjava dečji psiholog Milena Jerotijević.

„Televizija danas ima najveću moć, svako može beskonačno da ponavlja ono što želi da se publici utisne u svest, tako da uopšte ne verujem u „spontanost” trenda koji se plasira. Ako dete putem televizije i ostalih medija toliko „bombardujete” novokomponovanom muzikom, novokomponovanim „zvezdama” i generalnim prostačenjem, naravno da će ono podleći uticaju i biti izmanipulisano. Kad je to prostačenje praćeno i takvom vrstom efekta koji ukazuju na bogatstvo, raskoš, status, moć, onda to postaje i vrednost”, kaže Milena Jerotijević.


Imitacija Holivuda

Milena Jerotijević smatra veoma pogubnim ovdašnje imitiranje Holivuda: „Kad društvo koje je na ivici bede počne da preuzima manire bogatog Zapada, onda je to vrsta mentalne devijacije. Sunovrat ove kulture i ovog društva bio je možda najvidljiviji na aukciji gaća, donjeg veša i haljina novokomponovanih pevačica. Gotovo svi mediji to su propratili, a nisam primetila njihov kritički stav. Najlicemernije je to što je taj novac namenjen Institutu za majku i dete, tako da se oni koji skarade ovaj narod preobražavaju u „dobrotvore”. A Institut nije u takvoj materijalnoj poziciji da može reći: „Ne, hvala, mi taj novac nećemo”. Često se pitam zašto ministar za kulturu uopšte ne razmišlja o tome. Ako već on ne razmišlja, kako onda da deca naprave izbor, kako da odaberu vrednosti kad nemaju šta ni da biraju – sa jedne strane ucenjena su siromaštvom, a sa druge manipulacijom. Kad bi bila svesna, verovatno bi se pobunila, jer to je kulturološki zločin”, kaže Milena Jerotijević.

Ona ukazuje na činjenicu da deca u tom uzrastu još nemaju sopstvenu svest i kritički stav o onome što je dugoročno dobro za njega ili nije, tako da je neminovna identifikacija sa sadržajem koje plasiraju televizije i ostali mediji.


Pogorelić je nekada bio zvezda

Psiholog Milena Jerotijević podseća na činjenicu da su pre opsade novokomponovane kulture, dok smo živeli u makar naizgled građanskoj državi, za pijanistu Ivu Pogorelića, na primer, svi znali. On je bio zvezda, idol dece i odraslih, i to zahvaljujući televiziji i medijima. Danas, neka istraživanja pokazuju da deca gotovo nikada nisu slušala ozbiljnu instrumentalnu muziku i da nemaju afinitet za nju.

„Zanimljivo je iskustvo koje sam imala prošle godine, kao učesnik jednog velikog skupa posvećenog deci. Na kraju tog simpozijuma deca su napravila priredbu kojoj su prisustvovali mnogi predstavnici vlasti. Na moje zaprepašćenje, uz dečje pesmice, te devojčice su igrale njišući kukovima i gestikulirajući kao novokomponovane pevačice. Ali, niko od tih ljudi nije primetio da je to nešto skaradno i neprimereno, zato što je skaradno ovde postalo normalno”, vajka se Milena Jerotijević.

Gospođa Jerotijević nastavlja:

„Zašto niko u ovoj državi ne brine o ukusu naroda? Zašto godinama ne postoji nikakva strategija u toj sferi? I zašto se na televizijama i u javnosti forsira ono što je pogubno za ovaj materijalno i duhovno već opustošen narod? Ukus se gradi, on zavisi od kulturnog nivoa jedne sredine, od nivoa obrazovanja, duhovne tradicije, ekonomskih prilika. Bivša politička elita je želela da ima uprostačen, primitivan i neobrazovan narod, jer se takvim narodom najlakše manipuliše. Ali, nova vlast u kulturnom i duhovnom smislu ništa ne čini, pa kao da ima isti cilj. Deca su buduće biračko telo, a kada im se još u ranom uzrastu snize kriterijumi vrednosti, pitanje je kakvu mi to Srbiju gradimo i gde će ona uistinu stići. Ako hoćemo da Srbija bude na nivou novokomponovane muzike, razgolićenih tela, bez obrazovanja i znanja, onda ćemo joj plasirati takve idole. Naša tragedija je u tome što ovaj opšti primitivizam traje veoma dugo, a ne vidi se tendencija da se on prekine. Kreativni, vredni i talentovani ljudi danas su primorani da podilaze več formiranom neukusu mase, da bi preživeli, i to sve govori o našem stanju.


Laž i beda: dr Ratko Božović

I deca kao roditelji

„Stvari uopšte nisu ružičaste, sem na Televiziji Pink. U zemlji koja je ispod civilizacijskog nivoa, koja je tek izašla iz ratova, koja je u tranziciji, a tranzicija još nije ni počela, postoji direktna veza između materijalne i duhovne suše, između degradiranog stila i života”, kaže kulturolog dr Ratko Božović. „Srušen je stari sistem vrednosti, a nije uspostavljen novi. Svakodnevno doživljavamo elementarne zemljotrese i živimo na ivici bede, preko 60 odsto stanovništva funkcionalno je nepismeno, ne postoji kulturna strategija, a onda „odjednom” ustanovimo nešto „čudno” – da deca imaju iste junake kao i njihovi roditelji! U okolnostima u kojima živimo logično je da ono što je nenormalno postane normalno, ono što je bezvredno dobije etiketu vrednosti. Nikako da shvatimo da je kultura pretpostavka za sve ostale promene u društvu, da je ona ključ transformacije društva i države, a da nepostojanje kulture proizvodi najteže posledice za jedan narod. Mi nemamo kritiku koja procenjuje vrednost, koja je moderna i aktivna. Kod nas je još na snazi metod „ko prvi đevojci”, što televizije maksimalno koriste, ne birajući sredstva. Krajnji cilj je profit, naravno. Naši već nagrađeni gledaoci, slušaoci, čitaoci, nikako da se suoče sa sobom – laž na televiziji, laž u štampi, laž u životu. Kako u toj laži naša jadna deca da se snađu?

Ozbiljno pitanje: Da li smo deci i na TV uskratili bajke i čarobne svetove?

Deca u Srbiji najmanje gledaju obrazovne, a najviše zabavne programe, filmove, latino serije. Dečje i obrazovne TV emisije na 365. mestu po gledanosti.

Istraživanje sprovela: Radmila Radosavljević (R. Radosavljević)

Obrada: RetroPressAdria

(TV Novosti, 19. februar 2003.)

Please follow and like us:
0

Povezani tekstovi

Leave a Comment