Ivana Bojić Zarić u Njujorku 1998.

Ivana (Zarić) Bojić u Njujorku: Bože, ko li plaća svu ovu struju! (1998)

Televizija

Decembar 1998: …i u tri ujutru možete da stavite naočare za sunce, jer toliko blješti od reklama, da me ne bi čudilo, kad bi se, pod određenim vremenskim prilikama, sve videlo i sa meseca…

Priču o Njujorku uvek je teško započeti, da se razumemo, kad krene, još je teže završiti. Grad i najlepši, i najružniji, najprljaviji i najčistiji, najluksuzniji i najsiromašniji. Ali, koliko god se čudili kontrastima, jedno je sigurno: on je najzanimljiviji. Jedini takav na svetu, uz to potpuno drugačiji od svega što prosečan turista, ili novinar na službenom putu, može da vidi u svom (kao, dinamičnom) životu.

Njujork je čudo, počev od sletanja na neki od njegovih zastrašujuće prometnih aerodroma, sa najneverovatnijim pogledom na Mehnetn kroz prozor aviona. Vašem izveštaču se to desilo u sred noći i prva stvar posle fascinacije pogledom, koji ni jedan film ne može da dočara, bilo je pitanje „Bože, ko li plaća svu ovu struju?” Još uvek ne znam odgovor, ali sam se vrlo brzi prilagodila tom blještavilu. Pošto je u pitanju mesto na planeti u koje se svakodnevno slivaju hiljade ljudi u potrazi za svojom šansom, sasvim je logično što se slučajni prolaznik bar jednom upita: „Da li bih ja mogao ovde da živim?”

Ko zna… bez obzira na neopisivu gužvu koja boji duh ovog metropolisa i njegovih ulica, mislim da tamo niko ne može da kaže „moja ulica, moj kafić”, a osobi iz naših krajeva je to veliki problem. Ipak, ima i onih koji su ga rešili: Mirjana Joković, Firči, Ljuba Đukić, Slobodan Pešić i mnogi drugi koje znamo ili ne. Čim su tamo, verovatno im je O.K. Nadam se da je tako.

Njujork nema pravi centar grada, jer ga možete doživeti gde god vam je zgodno. Ali, možda je mesto najdinamičnijih dešavanja ipak čuveni Tajms skver, pa ćemo krenuti upravo odatle. I u tri ujutro možete da stavite naočare za sunce, jer toliko blješti od reklama, da me ne bi čudilo da se pri odgovarajučim vremenskim prilikama vidi i sa meseca. Na Tajms skveru ovih dana ubedljivo najviše svetli Toni Brekston, kao zvezda mjuzikla „Lepotica i zver”, za koji je nemoguće doći do karte, MTV znak (pošto im se upravo tu nalazi studio), ogroman oooooogroman plakat prelepe Kristi Tarlingron, na reklami za „Elen Trejsi”, posteri za filmove „Enemy of the state”, „Practical magic”, „Babe – pig in the city”, „The Rugrats”, koji su trenutno najgledaniji i oni još upadljiviji za filmove koji tek dolaze, sa namerom da budu božićni blokbasteri: „Psycho”, „Patch Adams”, „Shakespeare in love” i ubedljivo najreklamiraniji „The Prince of Egypt”. Egipatski princ nije ukrasio samo Tajms skver, već bukvalno ceo Njujork. Čak i prodavnice ploča, jer je hit broj jedan dugo očekivani (pomalo sa nevericom) duet Maraje Keri i Vitni Hjuston, sa pesmom iz ovog filma When you believe.



Maraja Keri je, inače, u ovom trenutku najveća zvezda. Na TV-u je non-stop, više i od Bila Klintona, a Madona kao i da ne postoji. Osim aktuelnog hita sa Vitni, pre desetak dana je izašao i njen novi „Greatest hits” CD sa još četiri nove pesme. Da li je reći onda šta je najtiražnije? Posle nje (i još pet slobodnih mesta), po aktuelnosti slede Alanis Moriset, Džuel, i Džordž Majkl sa svojom takođe „Greatest hits” kolekcijom. Ipak, već se zna šta će ih ugroziti ovih dana po prodaji: božićni koktel kompakt diskovi sa prigodnim pesmama za praznike, koje sve najveće zveze iznova snimaju svake godine (jedan od njih reklamira Sindi Kraford, pa vam je verovatno jasnije koliko je Amerikancima to važno).


Sindi Kraford 1998.
Reklama za božićnu kompilaciju iz 1998. godine sa Sindi Kraford

Osim pomenutih osoba, evo odgovora i na pitanje o kome se još najviše priča i piše ovih dana: na prvom mestu je Džulija Roberts i njen veliki povratak filmom „Maćeha” sa Suzan Sarandon, pa Vins Von, zvezda filma „Psycho”, Džozef Fajns (mlađi brat Ralfa Fajnza) koji igra u filmu „Zaljubljeni Šekspir”, o njegovoj partnerki Gvinet Paltrou

Važno je samo da, ako pratite medije, nekako izbegnete glupe i isprazne tračeve i da nikako ne uključujete TV pre podne, kad su na programima domačički šou-programi pod nazivima tipa „Ja sam tvoja žena – ne tvoj rob”, Džeri Springer sa parovima raznih kombinacija, koji se pred milionima psuju i pesniče i jutarnje programe u kojima se najavljuje premijera „Spasitelja” našeg Predraga Gage Antonijevića kao filma Olivera Stouna, koji je inače producent, a bez pominjanja reditelja…

Ipak, vratila bih se vedrijim temama i razlogu mog odlaska u Njujork. Doživljaj ću baš rado podeliti sa vama. Distributerska kuća „Vans”, uz nesebičnu pomoć TV „Pink”, omogućili su mi prisustvo na tri projekcije filmova koji dolaze. Najveće interesovanje izazvao je film koji sam malo pre pomenula – „Princ Egipta”. Reč je o dugometražnom animiranom delu koji se pripremao čitave tri i po godine. Bajkovitu priču osmislio je i realizivao ogroman tim talentovanih i vrednih ljudi uz, naravno, ono što je već uobičajena stvar – neverovatan spisak holivudskih zvezda koje su crtanim junacima udahnule život svojim glasovima.

Drugim rečima, za TV „Pink” ekskluzivno su o filmu pričali: Val Kilmer, Mišel Fajfer, Džef Goldblum, Patrik Stjuart, Deni Glover, autori muzike „oskarovci” Stiven Švarc i Hans Zimer, reditelji Stiv Hikner, Brenda Cepmen i Simon Vels, producenti Sandra Rabins i Peni Finkelman Koks, kao i čuveni Džefri Kacenberg, izvršni producent i najbliži saradnik Stivena Spilberga. O filmu „Patch Adams” gledaocima TV „Pink” će ročati glumci Robin Vilijems (ponovo!) i Monika Poter, kao i reditelj Tom Šedijak („Lažov, lažov”, „Otkačeni profesor”, „Ejs Ventura”). Treći film je „Varcity Blues”, nastao u saradnji Paramount Pictures i MTV Films. Priču o američkom fudbalu i grupi mladića i devojaka ispričaće nam Džon Vojt i deo novih snaga američke kinematografije koji igraju u ovom filmu: Džejms Van Der Bik, Ron Lester, Emi Smart, Ali Larter, Skot Kan, Pol Voker i reditelj Brajan Robins. Sve ovo vam obećavam na programu TV Pink tokom decembra, čim filmovi započnu svoj život u američkim, a zatim i našim bioskopima.

A pošto znam šta biste me pitali, da sad sedimo u nekom kafiću, evo odmah ću da odgovorim:

„Mišel Fajfer je lepa kao na filmu. Toliko je lepa, da je to strašno.”


…nisu svi namćori!

Bije glas holivudske starove da su čudljivi, namćorasti, da ne vole novinare. Moja iskustva su nešto drugačija.

  • Val Kilmer, za kojeg sam čula da je veliki namćor izgleda uopšte nije takav. Pre deluje stidljivo. Nije prelep.
  • Robin Vilijems je ludican i duhovit kao što i pretpostavljate, vredan obožavanja.
  • Džon Vojt i Patrik Stjuart („Zvezdane staze”) su definitivno bili najbolji sagovornici. Izgleda da starija generacija intervjue i novinare shvata maksimalno ozbiljno.
  • Deni Glover baš ne obožava da priča za TV. Možda je bio malo umoran zbog skore premijere filma „Beloved” u kojem igra sa Oprom Vinfri (ili već snima „Smrtonosno oružje 5″)
  • Džef Goldblum je ubedljivo najveći šarmer. Rekao mi je „dobar dan” kad sam ušla, uz osmeh sa svim zubima. Nekada je bio u Jugoslaviji pa se seća…

Ivana Bojić - Zarić 1998.
Ivana Zarić je sva srećna otišla u Njujork 1998.

Tekst napisala: Ivana (Zarić) Bojić

Obrada celokupnog materijala: RetroPressAdria za pink.rs

Naslovna slika: kombinacija slike Ivane Bojić-Zarić iz „Pink revije” i templatea sa sajta canva.com

(„Pink revija”, 8. decembar 1998.)

Please follow and like us:
error0

4 thoughts on “Ivana (Zarić) Bojić u Njujorku: Bože, ko li plaća svu ovu struju! (1998)

  1. Its like you read my mind! You seem to grasp a lot approximately this, like you wrote the book in it or something. I believe that you could do with some to power the message home a little bit, however instead of that, that is wonderful blog. A great read. I will certainly be back.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *