Kobe Bryant Collage 1998

Kobi Brajant: Ja sam samo početnik (1998)

Košarka NBA liga Sport

April 1998: Oni koji su zabrinuti da NBA ligu koja neće biti ista bez Majka, konačno mogu da se opuste. Za godinu dana, Kobi Brajant je sazreo u igrača koji će u budućnosti najverovatnije biti upravo taj koji će garantovati da uzbuđenje u ovoj ligi potraje još mnogo godina.

I posle skoro 45 minuta nakon što su Lejkersi napustili teren sa pobedom od 25 poena razlike nad Čikagom, u njihovoj svlačionici je još uvek trajalo slavlje. Mladim igračima se vrtelo u glavi od veličanstvene pobede pred malim ekranima i u ovoj sezoni još nezabeležen broj prisutnih zvezda u Forumu.

Jedan po jedan, igrači su napuštali teren i kretali se pravo ka tunelu da pozdrave svoje prijatelje i porodice koji su ih čekali. Bio je tu i jedan izuzetak: šašavi, mršavi klinac koji se kikotao, sa Afro frizurom i zapuštenom bradicom, prijateljskog pogleda i širokog osmeha.

On je stajao ispred svlačionice u majici i slip-gaćama i odgovarao na poslednje od mnogobrojnih pitanja koja su mu postavljena, u trajanju od bar 35 minuta – što je neobično dugo za jedan intervju neposredno posle utakmice.

Sa njegove leve strane stajalo je nekoliko dečaka, ne starijih od osam godina, koji su sa loptama i flomasterima čekali na autogram svog idola.

Osmeh ni u jednom trenutku ne silazi sa njegovog lica. To je Kobi Brajant, najmlađi ol-star u istoriji NBA.

On je prijateljski raspoložen, neposredan, zanimljiv, strpljiv. A sve što čini, čini sa očiglednim zadovoljstvom, tako da čovek ne može a da se ne zapita da li to još iko može da uradi tako dobro kao Brajant, 19-godišnji vunderkind, koji je upravo napravio korak, koji ga je odveo u istoriju.


Kobe Bryant 1998 - FIBA Basket 1
Brajant izvodi jedno od svojih famoznih zakucavanja (foto: A. Bernstein za NBA Photos)

„Tek počinjem”, rekao je Brajant. „I, znate šta? To mi je neverovatno zabavno. Počinjete od nižeg nivoa, a kada jednom počnete da se penjete – to je pravo uživanje.”

Niko tako nije podigao Forum na noge, još od vremena kada je Medžik Džonson bio ruki, pre 18 godina. Niko nije tako atraktivno zakucavao, još od Džulijusa Irvinga.

Niko do sada u NBA, sa tako malo godina, nije pokazao tako redak talenat.

„On je kao mali Džordan, ali ima puno više pokreta”, rekao je njegov saigrač, Nik Van Eksel.

„On može sve, i on je dokazan igrač i dokazana ličnost već sa svojih 19 godina”, dodao je Šejkil O’Nil.

Trener Lejkersa, Del Haris, je rekao: „Ne želim da ga poredim ni sa kim. On će biti svoj čovek. On će biti Kobi Brajant.”


Njegovi pokreti i zakucavanja su doslovno mamili zaprepašćenje, bili su nešto što nije viđeno još od vremena kada je Dominik Vilkins bio na vrhuncu snage.


Brajant, glavni kandidat za Najboljeg šestog igrača godine, je treći najbolji strelac Lejkersa, sa prosekom od skoro 18 poena po utakmici. Njegovi pokreti i zakucavanja su doslovno mamili zaprepašćenje, bili su nešto što nije viđeno još od vremena kada je Dominik Vilkins bio na vrhuncu snage.

Zakucavanja su sama po sebi već spektakularna, ali kada je lopta u rukama beka od 198 cm, atraktivnost prelazi sve granice. On je neće samo zakucati, on će je uhvatiti, okrenuti se za 180 stepeni u vazduhu, i uraditi vetrenjaču, za koju će se većina najpohlepnijih fanova košarke zakleti da je nikada nije videla.

„Igrali smo egzibicionu utakmicu u Vegasu protiv Wizardsa”, rekao je Van Eksel. „Napravio je dribling i odrazio se na isprekidane linije reketa, spazio je momka koji se spremao da mu oduzme loptu i iz sve snage je skočio iznad njega. To je bilo neverovatno.”

Međutim, njegov saigrač, Džon Beri, se priseća drugih momenata: „Ne mogu da zaboravim njegovo zakucavanje, koje je izveo jednom prilikom ove godine. Uhvatio je loptu, skočio je i svi su mislili da će je zakucati sa te strane. Međutim, on ju je sa obe ruke spustio dole, i zakucao je sa suptorne strane obruča, a da to niko nije očekivao. Svi smo se pogledali i pomislili: „Odakle je ovo došlo? Šta je sledeće?”

„Na jednoj utakmici protiv Atlante, uzeo je loptu, skočio ispod koša, pogledao je i video tu momka iz Atlante, okrenuo se za 360 stepeni i zakucao je”, dodaje Beri.

„Sve je išlo tako glatko, kladim se da to ranije nikada nije ni pokušao, i jednostavno je uspeo. To mu je u jednom trenutku palo na pamet, i to je njegovo telo i učinilo. Neverovatan potez, a on je učinio da igzelda tako lak. Sve što on uradi, uradi tako da vam se čini kao nešto najjednostavnije.”


Kobe Bryant - Fiba Basket 1998 - 2
Sada već sazreli ol-star (Foto: S. Forencich za NBA Photos)

Ali, njegova partija u Medison Skver Gardenu je nešto po čemu će ovaj mladić ostati upamćen. Brajantov arsenal neverovatnih poteza tokom ol-star utakmice obuhvatao je i driblinge iza leđa, i „transition hook shot”, koji su definitivno ušli u kategoriju „nikada viđenih”. Takođe je izveo dva nesumljivo najbolja zakucavanje te večeri, uključujući i ono u prvoj četvrtini kada se zavrteo za 360 stepeni i kao čekićem zakucao loptu kroz obruč.

Zaista, ugodan je život tinejdžera koji je pošao stopama Kevina Garneta i 1996. godine pravo iz srednje škole došao u NBA.

Poveo je sa sobom svoje roditelje i sestru iz Pensilvanije u Kaliforniju, kupio sebi BMW sedan, počeo da živi životom profesionalnog sportiste i pikazao svoj potencijal, pobedivši na takmičenju u zakucavanju na prošlogodišnjoj ol-star utakmici u Klivlendu.


Brajant je obrijao glavu tokom svoje ruki sezone, po ugledu na starije kolege. Ove godine, odlučio je da izađe iz kalupa i da pusti kosu, tako da ga sada možete prepoznati po afro frizuri.


Išao je na koledž kurseve prošlog leta posle svoje naporne ruki sezone, ali je odbio da upiše jesenji semestar i da dozvoli da mu se domaći zadaci i ispiti mešaju sa poslom.

To je život koji bi svaki 19-godišnjak poželeo, i Brajant se ne izvinjava što uživa u njemu, što zarađuje toliki novac ($3,5 miliona za tri godine) i kaže da je srećan što je preskočio univerzitetsku košarku.

Zna da je postao uzor mnogima i prihvata to kao deo života koji je odabrao.


Kobi Brajant - FIBA Basket 1998 - 3
Kobi je miljenik medija (Foto: N. Trotman za NBA Photos)

„To je velika odgovornost, ali me ona ne opterećuje”, rekao je Brajant. „Zabavno je, imate priliku da upoznate neku sjajnu decu koja vole košarku. Stvarno je kul. Sviđa mi se. Volim kada mi dolaze klinci. Na mene se mogu malo više osloniti, jer sam još uvek i sam klinac.”

Brajant, sin bivšeg NBA košarkaša Džoa „Želebombone” Brajanta, poznaje svet i zreo je za nekoga svojih godina, pošto je proveo šest godina svog života u Italiji, dok je njegov otac tamo igrao.

Uz sve to, Brajant ima tendenciju da svoje godine pokazuje u situacijama kada je takvo ponašanje retko.

Za vreme intervjua, kada je pitanje koje mu se postavlja naročito laskavo, ili postavljeno sa komplimentima, on se zakikoće i kaže: „Hvala”, pre nego što na njega odgovori. Iza svakog njegovog poteza na terenu stoji određena doza slutnje.

Jednom ga je neko pitao: Zar ne možeš da daš običan pogodak ispod koša, Kobi? Da li ti je potreban sav taj senf, gospodine „Hot Dog”?

„Ako dođe do toga, nije mi bitno. Sve dok lopta ulazi u koš”, odgovorio je uz smeh.


Na kraju ol-star utakmice, Brajant i Džordan su se slikali zagrljeni na terenu, prikazavši tako, na simboličan način, susret današnje i sutrašnje generacije.


Brajant je obrijao glavu tokom svoje ruki sezone, po ugledu na svoje starije kolege, u ligi koja je popularizovala „ćelave” frizure sportista. Ove godine, odlučio je da izađe iz kalupa i da pusti kosu, tako da ga sada možete prepoznati po afro frizuri. „Sada sam visok 2 metra”, kaže Brajant, uz još jedan zarazni smeh, „Samo sam malo pustio kosu i sada imam frizuru koju sam imao sa 10 godina, kada sam imao veliki šikljavi afro, kao Artis Gilmor.”

Činjenica da Brajant spominje Gilmora, bivšeg centra San Antonio Spursa, čiji su najbolji afro dani bili krajem 70-ih, govori mnogo o njegovoj ljubavi prema košarci, pa i onoj koja se igrala u vreme dok još nije znao da hoda.

Njegov trener je takođe trenirao i njegovog oca. „Njih dvojica nisu čak ni slični”, rekao je Haris za Džoa i Kobija. „Jedina sličnost između njih je ta što obojica poseduju veliko umeće sa loptom. Džo je mogao da uradi skoro bilo šta sa loptom. Bio je vešt kao i svako ko je u to vreme igrao.”

Kako je ovo verovatno poslednja Džordanova godina u ligi, Kobija već smatraju „Air”-om, igračem koji će nastaviti tamo gde je ovaj „plivač kroz vazduh” stao.


Kobi Brajant na naslovnoj strani „Fiba Basketa" za april 1998.
Kobi Brajant – naslovna strana „FIBA Basketa” za april 1998. – Fotografija urađena za NBA Photos

Na kraju ol-star utakmice, Brajant i Džordan su se slikali zagrljeni na terenu, prikazavši tako, na simboličan način, susret današnje i sutrašnje generacije. „Ako se radi o predaji baklje, onda je to predaja baklje”, rekao je Brajant. „Ja sam samo izašao i igrao dobro. Susretanje sa Majkom je bilo iskustvo iz koga se uči. Samo sam pokušao da naučim što više i da upijem nešto od njegovog znanja.”

„Bio je to veliki izazov, igrati protiv najboljeg svih vremena – Majkla Džordana. Da biste pokušali da budete najbolji, morate učiti od najboljeg.

Bilo je zabavno. Tu se radi o emocijama, o adrenalinu. Zato se i bavim ovim sportom”, zaključio je.


Kobi ide za Grčku?

Jedno od dva prazna mesta u ovogodišnjem Dream Team-u IV, koji će nastupiti na svetskom prvenstvu u Grčkoj, očigledno će pripasti košarkašu Los Anđeles Lejkersa, Kobiju Brajantu.

Sa igračima poput Kevina Garneta, Krisa Vebera i Granta Hila, ovaj tim obiluje talentima, koji bi trebalo da mu omoguće da sačuva titulu koju je osvojio pre četiri godine u Kanadi. Ali, ono što je sastavu SAD-a potrebno, više od talenta, su zabavljači.

Dokazani Garnet, sa svojom energijom i harizmatičnošću, daće svom timu dovoljno talenta i institucije, kao što su to učinili Čarls Barkli i Klajd Drekster za prvi Dream Team, ali će mladom momku svakako biti potreban partner. A ko bi se u toj ulozi snašao bolje od Kobija?

Ovaj 19-godišnjak je trenutno, bez sumnje, jedan od najinteresantnijih igrača u NBA. Njegova pobeda u zakucavanju na prošlogodišnjoj ol-star utakmici, sada izgleda potpuno nevažno u poređenju sa njegovim debitantskim nastupom na ovogodišnjoj ol-star utakmici u Medison Skver Gardenu.

Ali, ovde se ne radi samo o zabavljačkoj sposobnosti kojom će ovaj bek od 2m oplemeniti postavu Amerikanaca, već i o njegovom šuterskom umeću, kojim je ove sezone u timu Lejkersa ostvario skor od 18 poena po utakmici.

Međutim, uvrštavanje Brajanta u tim, moglo bi da izazove i neke probleme. Kako je Šejkil O’Nil odlučio da izostane sa šampionata, Dream Team IV nema pravog, dominantnog centra u svojoj ekipi, tako da bi, realno posmatrano, dva preostala mesta trebalo popuniti igračima koji bi ga u tom smislu mogli zameniti.

Ali, ono što je značajnije od toga je i činjenica da tim poseduje izbilje bekova, i to ne samo dobrih, već i izvrsnih bekova poput Gerija Pejtona iz Sijetla i Terela Brendona iz Milvokija. Selektorima SAD-a je na raspolaganju jedna od dve odluke: popuniti mesta sa dva centra koja će im verovatno biti potrebna, ili dati jedno mesto Kobiju Brajantu. Kako je po mišljenju nekih, malo verovatno da će zlato ptipasti nekoj drugoj reprezentaciji, a ne SAD-u, odustajanje od jednog centra, zbog veće atraktivnosti, čini se malim odricanjem. Pustite Kobija da igra!


Tekst napisao: Kris Šeridan (Chris Sheridan)

Naslovna slika odrađena je u programu „PhotoScape X Pro”.

Obrada celokupnog materijala: RetroPressAdria

Autori priloženih fotografija su navedeni u opisu ispod svake slike.

(„Novosti FIBA Basket”, april 1998.)

Please follow and like us:
error0
Tweet 20

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *