Košarka je njegov život: Slobodan Šarenac (1998)

Septembar 1998: Od naših TV reportera daleko najbolje poznaje košarku. Pa, ipak, nije prenosio finale sa Svetskog prvenstva u Atini. Kolege su mu rekle da je baksuz, pa je dobrovoljno apstinirao.

„Šareni”, kako ga prijatelji zovu rođen je 24. avgusta 1968. u Beogradu. Za košarku mu je vezan čitav život, a i izgleda košarkaški (201 cm/105 kg), Slobodan Šarenac, završio je višu ekonomsku školu, a košarkom se bavio i čak igrao u nekim klubovima. Sanja o Barseloni i Španiji uopšte. Brine o svom kućnom ljubimcu hrčku Duletu koji ga, kako kaže, impresionira svojom neverovatnom upornošću.


Žurka umesto koševa

Kako je tekao tvoj životni put?

„Na televiziji sam sticajem okolnosti. Jednostavno sam se našao u pravo vreme na pravom mestu. Preko nekih prijatelja sam upoznao čoveka koji radi kao jedan od inženjera na održavanju slike. Rekao mi je da dođem kod njega i da radim preko omladinske zadruge. Pojavio sam se i posle nepune dve nedelje počeo da se bavim sportom, posebno košarkom. U to vreme je Treći kanal tražio mlade saradnike. Odlučeno je međutim da pričekam sa novinarskim poslom, pa sam se pored Koraća, Mihajlovskog i Orlića bavio organizacijom sportske redakcije. Bio sam zadužen za snimanje sa satelita, montažu i tu i tamo sam uradio po neki prilog, kad se ukaže potreba. Bio sam pet i po godina na 3K. Potom sam po odluci Marka Markovića radio uporedo na 3K i takozvanoj velikoj televiziji. Na dva mesta za istu platu. Treći kanal je izgubio draž, a ja sam malo prerastao okolinu, pa sam ga po sopstvenoj želji napustio.”

Kakav je osećaj biti sam sa mikrofonom?

„Nikada nisam imao tremu, mada je nezgodno kad znaš da te sluša 10 miliona ljudi. Takav osećaj sam imao ’95. u Atini. U finalu je Zoran Radović rekao da je utakmica završena četiri i po minuta pre kraja i ja sam mu rekao: „Čoveče ubiće nas gledaoci, ako izgubimo!”

Zašto komentatori na očigledan poraz ili pobedu pred kraj utakmice bojažljivo govore da je sve moguće?

„Ne treba se praviti pametan, jer naš narod to ne voli. Problem je da se ne opečeš na nekoj takvoj utakmici, naročito u košarci, dok je u fudbalu sve mnogo izvesnije. Naš narod ne voli da mu soliš pamet i svi imaju pravo da se žale na komentatore i trenere.”

Imaju i razloga?!

„Ne ulazim u to, ja sam tu da pomognem gledaocu, a tvoje je da li će ti se to svideti ili ne. Izbegavam da samo konstatujem: Dva poena, tri poena, 59:57, kao što je bilo pre deset godina. Trudim se da objasnim zašto se igra zona, čovek na čoveka i slično.”

Tvoj osvrt na fudbalske komentatore u Francuskoj. Priča se – kakva reprezentacija, takvi i komentatori.

„Pa reprezentacija je bila odlična. Ali, u Atini! A, mi pričamo o fudbalu! Ne bih o kolegama. Znam da je njima bilo teško u Parizu, pratili su prenos na malom monitoru. Ipak, mogu reći da je Andrijašević bio pravo osveženje, a o ostalima drugom prilikom.”

Da li prenosiš nešto što nije tvoj fah.

„To se više ne dešava. U stvari, desilo se, prenosio sam ove godine atletiku!”

Kako neki prenose sve i svašta od hokeja pa do bejzbola?

„To je pitanje ličnog ubeđenja, da li znaš i da li si spreman da se upustiš u tako nešto. Znam da se novinari na Eurosportu specijalizuju za jedan sport i smatram da je to dobro.”


Slobodan Šarenac 1998 - 1
Slobodan Šarenac 1998. – Ne zna šta je trema

Veliki broj naših ljudi utakmice iz Francuske pratio je preko Eurosporta da ne sluša ove naše…

„Čitao sam neke novine gde je bilo saveta kako gledati utakmice u Francuskoj. Ko ima para, može preko satelita.”

Ispričaj neku zanimljivost sa ovogodišnjeg SP u košarci.

„Kao i većina sportista i ja sam sujeveran. Utakmica protiv Italije (60:61) bio mi je prvi praz sa reprezentacijom. Posle utakmice me kolege proglasile za baksuza, pitaju me šta ću da prenosim sledeće. Kad sam rekao meč sa Argentinom, oni ni da čuju. I boga mi, beše gusto. Mislim da ću sina nazvati Aleksandar po Đorđeviću. Uđe čovek, dade 7 poena i pobedismo. Mislim, dobro je, nisam baksuz.”

Kako to da nisi prenosio finale?

„Kad smo pošli iz Beograda, imali smo plan prenosa do četvrtfinala, potom je stigao dopis od urednika Žakule šta će ko da radi. Ja se nisam bunio, jer me je ipak kopkalo da li sam baksuz. Zar da ja „pokvarim” osvajanje zlata… Prenosio sam meč za 3. mesto.”

Kakav je Slobodan Šarenac van posla?

„Mnogo radim. Slobodno vreme provodim s devojkom, košarkašicom Anđelijom Arbutinom. I s njom imam problema, pošto svake godine ide na 6, 7 meseci u inostranstvo da igra košarku. Sad je otišla u Tursku. Gledam filmove, slušam dobru muziku – rok, džez, donekle klasičnu. Narodnjake ne slušam, kao ni domaći dens, jer smatram da je to muzika bez duše.”

Čitav život si posvetio košarci?

„Rekao sam Anđi u šali da neću da je zadržavam, samo neka mi rodi dva sina – košarkaša. Najviše sam vremena proveo u KK „Partizanski put”. Igrao sam i za „Ušće”. Moj domet bila je Prva sprska liga s „Ušćem”. Tad je tu bio i Boža Maljković. Nisam nešto specijalno uradio, mada kažu da sam bio talenat, ali sam bio malo lenj. Znaš kako je, svi idu na žurku, a ti moraš na trening.”

Mogao si da budeš i u reprezentaciji?

„Pa, ne zna se. Mogao sam sad ja da dajem intervju Daniloviću i da primam dva miliona dolara po sezoni (ha, ha, ha…).”


Slobodan Šarenac 1998 - 2
Slobodan Šarenac 1998: Propustio košarkašku karijeru

Razgovor sa Slobodanom Šarencem vodio: Saša Milovanović

Obrada celokupnog materijala: RetroPressAdria

Fotografije zabeležio: Branislav Nacić

(„Huper”, 22. septembar 1998.)

Please follow and like us:
error0

Povezani postovi

Leave a Comment