Legende puta dva: Zoran Dašić (1998/1999)

Oktobar 1998 / Jun 1999 / Jun 2019: Gvozdena zavesa na jednu eru kultne etno-pop grupe „Legende” je juna 2019. godine, posle 32 godine delovanja, spuštena. Od te 32 godine postojanja, dugogodišnjem pevaču grupe Ivanu Milinkoviću je pripalo zadnjih 30. I, posle tri decenije dugogodišnje saradnje sa šefom grupe Zoranom Dašićem, ovaj talentovani Lozničanin odlučio je da napusti grupu u kojoj se iskalio kao estradni umetnik.

Spomenuti Zoran Dašić, osnivač, vođa i autor gotovo svih pesama koje je Ivan u prethodnih 30 godina maestralno otpevao, najavio je da će „Legende” od jeseni ponovo početi da žive sa novim pevačem, a Milinković će do kraja jula sa tom grupom odraditi nekoliko ranije ugovorenih nastupa, čime će njihova saradnja definitivno biti okončana.

Tim povodom smo odlučili da iz arhive iskopamo dva intervjua sa šefom ansambla Zoranom Dašićem. Jedan je dao za „Radio TV Reviju” u broju aktuelnom 3 – 9. oktobra 1998, a drugi za „Huper” u broju od 15. juna 1999. godine.

Zoran Dašić Daša, muzički urednik TV „Politika” i vođa sastava „Legende”: Nema više zvezda, ostale su samo komete (1998)

Oktobar 1998: Glavna odlika muzičkog programa TV „Politika” jeste da nema narodne muzike. To nije ništa čudno za jednu urbanu televiziju, ali ono što se ne uklapa u mozaik je činjenica da je muzički urednik Zoran Dašić Daša koji vodi sastav „Legende” poznat po starogradskoj muzici. Da zbrka bude veća Dašić je po obrazovanju ekonomista, a u radnoj knjižici ima ubeležene 23 godine staža kao estradni umetnik. Naravoučenije – kad ti crkne digitron ti tamburu kupi. Na sve Dašić kaže:

„Mnogi zaboravljaju da sam ja pre „Legendi” svirao rok, džez, džez-rok i čak sam jedan kratak period bio i u „Ribljoj čorbi”. Svirao sam u mnogim poznatim grupama, bio sam i studijski muzičar koji je snimio pop i rok ploče, a bio sam i u džez orkestru. Moj prvi kontakt, sa uslovno rečeno narodnom muzikom, bile su baš „Legende”. Ali, ja i dalje kategorički tvrdim da to što mi sviramo nije ni narodna, ni stara gradska, već etno-pop muzika”.


Zoran Dašić 1998.
Zoran Dašić Daša: Ne volim da se slikam… (1998)

Tehnika diktira tempo

„Osim tri-četiri izleta u izvornu narodnu muziku, devedeset odsto našeg repertoara se oslanja na pop baladu. Namerno smo u sve to utkali harmoniku i tamburu želeći da na taj način dobijemo etno zvuk”.

Tokom leta večernji program TV „Politika” je dobrim delom bio baziran na muzičkim emisijama, ali mnogo toga smo najavili što se nije realizovalo, zašto?

„Nažalost, tehnički uslovi su diktirali obim programa. Još nemamo uslove za veću i kvalitetniju produkciju. Ali zato smo ostvarili saradnju sa MTS-om koji trenutno proizvodi najbolje emisije u zemlji. Oni proizvode emisije vrlo visokog kvaliteta, ali nemaju svoju frekvenciju i tu smo se negde našli. Teško je danas pronaći nešto super novo kada je reč o muzičkim emisijama. Dok se kod nas pojavio MTV mi smo maštali kako li se u svetu prave te emisije, a onda je prosto skinut taj veo tajne. Verovatno nešto potpuno novo danas može da se ostvari samo nekom savršenom kompjuterskom tehnologijom. Na TV „Politika” se trudimo da negujemo i rok i pop i džez i klasičnu muziku, dakle da svakome ponudimo po nešto.”

Da li se sećate svog prvog nastupa na televiziji?

„Sećam se, bio je to nastup u emisiji „Zdravo mladi” i čini mi se da su me svi u Knez Mihajlovoj tada prepoznavali. Danas možete sto puta da se pojavite na televiziji, ali to više nema te draži.”

„Legende” slave deceniju rada što podrazumeva mnogo angažovanja, kako se to uklapa u uređivanje programa?

„Ja sam baš dugo maštao o ovakvom poslu. Dugo sam na estradi i poznajem sve što na njoj vredi i to mi olakšava posao. Nije potrebno da nekog ubeđujem da dođe da učestvuje u programu, a u ovom poslu je veoma važno brzo ostvarivanje kontakata.”


Legende 1995.
Zoran Dašić (sedi u sredini) sa grupom „Legende” – promotivna slika iz 1995. godine

Estrada u malom prstu

Da li razmišljate da napišete knjigu o estradi?

„Ne. Ali veliko mi je priznanje što sam pozvan da kao narator učestvujem u snimanju serijala o Istoriji jugoslovenskog rokenrola. Nisam ovlašćen da govorim o ovom serijalu ali mogu da kažem da ga pripremaju vrsni novinari i, naravno, učestvuju svi veliki muzičari. Planirano je da se snimi 16 epizoda. Ja tu pričam o sedamdesetim i osamdesetim godinama. Priznajem, nisam ostavio neki veliki trag u rokenrolu iako sam mnogo radio, nisam bio zvezda ali sam sticajem okolnosti uvek bio na pravom mestu i bio učesnik mnogih događaja. Bio sam prisutan kada su nastajale velike grupe, velika imena, kada su snimane kultne ploče… Mnoge sam upoznao pre no što su postali zvezde, kao što je to Vlatko Stefanovski ili Bajaga, sećam se početka „Električnog orgazma”, „Idola” i mnogih drugih. Susretao sam se i svirao sa muzičarima sa područja bivše Jugoslavije. Svi priznati muzičari su se okupljali u „Šumatovcu”. Tu su dolazili i oni koji nisu mnogo postigli, ali su se muzikom bavili. Pozdravljali smo se rečima „Gde si legendo?” i tom pozdravu i „Legende” duguju ime. Ovih dana će se pojaviti sedmi CD grupe „Legende”, a u pripremi je i knjiga, kao i TV emisija.”

Na TV „Politici” ste se sticajem okolnosti oprobali i kao voditelj?

„Da, mada ne volim da se slikam. To je u suprotnosti posla koji radim, ali lepše se osećam kad sam u senci. U „Legendama” je zvezda pevač Ivan Milinković. Mada u ovoj zemlji više nema zvezda, samo se pojavljuju gomile kometa koje nekud prozuje. Ovo je sada malo tržište za prave zvezde. Danas su još zvezde Zdravko Čolić, Lepa Brena i Bora Đorđević. Nema više onih zvezda koje su zatvarale ulice i gradove. Sećam se jedne vožnje s Borom do Knjaževca pa svi koji su ga videli u kolima su mahali. Nema više ni skandala. Možeš da kažeš šta ‘oćeš, to se za dan-dva zaboravi. Želeli smo i da napravimo neki glamur, ali to se pretvorilo u kič, na silu se Holivud ne može napraviti. A ne znam da li se sećate kakve su nekada histerije vladale na stadionima, sećate li se one vriske devojčica? Pojedine zvezde je obožavala čitava nacija.”

Da li se može dogoditi da u novoj programskoj šemi dobijete neku emisiju da je sami kreirate i vodite?

„Moram da priznam da sam uvek želeo da imam svoju emisiju koja bi se bavila evergrin muzikom. Ponavljam da dobro poznajem estradu, znam šta je televizijska minutaža, ali ne volim da se slikam i dosta brzo i nerazgovetno pričam. Svestan sam svojih prednosti i mana, a videćemo da li će u novoj koncepciji biti mesta za neku emisiju po mom ukusu.”


„Priznajem, nisam ostavio neki veliki trag u rokenrolu iako sam mnogo radio, nisam bio zvezda ali sam sticajem okolnosti uvek bio na pravom mestu i bio učesnik mnogih važnih događaja”, objašnjava muzičar sa velikim estradnim iskustvom činjenicu da je urednik jedne urbane televizije


Razgovor vodila: Maja Vučetić (M. Vučetić)

(„Radio TV Revija”, 3 – 9. oktobar 1998.)


Snimak beogradskog koncerta grupe „Legende” povodom tridesetogodišnjice postojanja održanog u Sava Centru 18. februara 2017. godine

„Legende” – muzika s naših prostora: Pop uz tamburu (1999)

Jun 1999: Za deset godina grupa „Legende” snimila je sedam ploča i jednu kompilaciju hitova „Sve najlepše”. Sedmi, dupli album, snimljen je uživo. Imali su 15 koncerata u Centru „Sava” za poslednjih pet godina. Veliku ovogodišnju turneju prekinuo je rat. Umesto samostalne turneje, „Legende” su učestovale na dobrotvornim koncertima i napisali veoma lepu pesmu Molitva. Njen autor i osnivač grupe Zoran Dašić priča za „Huper”:

„Pesma Molitva je na neki način dokument vremena, nastala je u jednom danu. Napisao sam je uveče i već sutradan smo je snimili. To je naš pokušaj i vapaj da se situacija reši, da ljudima bar tih pet minuta bude malo lakše, da odlutaju u neki drugi svet.”

Zoran Dašić, bivši rok gitarista, na specifičan način je došao na ideju da osnuje „Legende”…

„Kao studijski muzičar sam snimio dosta ploča za mnoga poznata imena i sarađivao sa skoro svim rokerima koji su nešto značili u bivšoj Jugoslaviji. Ali, nikada nisam bio poznat široj publici. Uvek me je delio korak do vrha. To je zato što su sopstveni pečat i izraz bili bitniji od tehnike sviranja i muzičkog znanja. Posle mnogo godina lutanja, zaokupljala me je ideja, čak i pre Bregovića, da napravim vrstu mekšeg rok-popa sa autentičnim obeležjem našeg prostora. U muzici je neophodno mešanje raznih uticaja. Pop muzika koju sviraju „Džipsi Kings” je karakteristična zbog španskih oblika i latino zvuka…”

„O narodnoj i starogradskoj muzici nisam znao gotovo ništa, pa sam nekoliko godina učio pesme tog žanra i novo znanje spajao sa znanjem iz rok muzike. Naš zvuk karakterišu tambura i harmonika, ali akcenat stavljam na tamburu, jer je ona pored gusala jedini naš instrument. Harmonika odmah asocira na „Moravske bisere”. Naš harmonikaš Dule je svira na specifičan način. Osim nekoliko pesama poput Ne pitaj, Moja si, koje su napravljene namerno da zvuče kao narodne pesme, osamdeset posto našeg repertoara čine pop pesme, balade, kada bi se izbacile tambura i harmonika. Želja nam je bila da napravimo autentičnu muziku našeg prostora, pop muziku sa etno detaljima, koja bi čoveka iz inostranstva asocirala na Srbiju. Mi nismo narodnjačka grupa. Ako analizirate naše pesme, svaka podseća na drugi žanr, svaka pripada širokom prostoru. Mi smo našu muziku nazvali etno-pop, a vi je možete nazvati kako god hoćete.”


Rokerska razmišljanja: Zoran Dašić Daša (1999)

„Legende” čini šest stalnih članova, plus dva pridružena.

„Počeli smo Lazar Marin i ja u „Krsmancu”. Lazar je prevao u horu madrigale i Mokranjca. Posle nekoliko dana nam se pridružio Dušan Suvajac, harmonikaš koji je bio umetnički direktor narodnog orkestra „Krsmanac”. Zatim je stigao Ivan Milinković, čovek koji se bavio ozbiljnom muzikom, sarađivao sa „Krsmancem” i pevao u horu Doma JNA. To je bila okosnica grupe. Posle su došli Pera Krznarić, basista, i Milutin Petrović Čiki, koji svira bas. Kada smo pre pet godina odlučili da pravimo velike koncerte, bila nam je neophodna pomoć još nekih instrumenata. Došao je Saša Lokner kao klavijaturista. Zbog njegove prezauzetosti sadašnji klavijaturista je Dragan Kresić, a tu je i perkusionista Želimir Vasić Žak.”

Kum vaše grupe je Bora Čorba?

„Logika nalaže da je u početku neophodna pomoć velikog imena. Pre „Legendi” sam sarađivao sa „Ribljom čorbom”, pa smo Boru pozvali da nam napravi neki hit. Uradio je više od pola prve ploče, finansirao je i čak pevao s nama neke pesme. Kada nam je direktor PGP-a Stanko Terzić prihvatio ploču i pitao za ime grupe, koje do tada nismo smislili, Bora je rekao „Legende” jer me je do tada zvao Daša Legenda. Plašili smo se da ne zvuči pomalo prepotentno, ali sam razmišljao rokerski: Bitno je da se ime pamti, da je zvučno i da ne iritira. Jer narod te kasnije ipak više pamti po pesmama!”


Legende sredinom devedesetih
Grupa Legende, fotka nastala sredinom devedesetih

Dvorana Centra „Sava” se vezuje za velika imena. Punili ste je 15 puta?

„Bili smo uporni i imali mnogo živaca, treba istrajati. Razni mudraci su nas savetovali da od naše muzike nema ‘leba. Mogli smo brže da se probijemo sa dva-tri hita, ali nas više ne bi bilo. Bili smo tvrdoglavi i često radili na svoju štetu, ali nismo jurili uspeh preko noći… Nas ipak treba videti u tom Centru „Sava” jer su mišljenja ljudi koji su nas čuli uživo i onih koji nisu sasvim drugačija.”

Planovi?

„Oduvek smo želeli da naša muzika ima obeležje ovog prostora. Pokušavamo da je plasiramo u inostranstvu i ubrzo prevodimo pesme na grčki i ruski. U Grčkoj postoji interesovanje za našu muziku, našli smo neke kanale i postoje zainteresovane izdavačke kuće.”


Legende u Sava Centru sredinom devedesetih.
Sa koncerta u Centru „Sava” sredinom devedesetih.

„Molitva” – dokument vremena • Kum – Bora Čorba • Interesovanja iz inostranstva • Zoran Dašić, vođa grupe, osnivač i autor svih pesama, govori za „Huper”


Specijalno montiran spot za pesmu „Molitva” iz 1999. godine, nastalu za vreme NATO agresije na SR Jugoslaviju

Razgovor vodila: Jasmina Antonijević

Fotografije zabeležio: Branislav Nacić

(„Huper”, 15. jun 1999.)


Završna autorska reč

Do 2019. godine se promenilo to što su u Sava Centru održali 59 koncerata, počev od 1994. godine. Jubilarni, 60. koncert u ovoj dvorani će Zoran Dašić naredne 2020. godine dočekati s novim pevačem.

Jedna era delatnosti grupe duga tri decenije je završena, i od jeseni će početi druga. Sasvim je sigurno da će u muzičkom smislu ostati verni svom fazonu, ali da Ivan Milinković možda neće imati svoju dostojnu zamenu, u zavisnosti od toga da li će Daša angažovati starijeg ili mlađeg pevača. Moje mišljenje kao autora uvodne i završne reči je da će Dašić verovatno novog pevača naći među onima koji su se takmičili u „Zvezdama Granda” i „Pinkovim zvezdama”, što je apsolutno ok jer većina tih muških vokala nije uspela da posle pojavljivanja u Pinkovim i Grandovim takmičenjima napravi karijeru dostojnu velikih zvezda.

To se posebno odnosi na trojicu najkvalitetnijih muških vokala koji su pobeđivali u Grandovom takmičenju – Dušana Svilara, Stefana Petrušića i Aleksu Perovića. Od prve dvojice se dosta očekivalo, imali su zacrtan plan u vezi toga kako žele karijera da im se odvija, ali, problem je u tome što je Saša Popović vrlo malo ulagao u njih dvojicu, niti je znao kakve novokomponovane numere da im nađe, zato što su ti autori, na koje su njih dvojica računali, voljno izbegavali Grand zbog predrasuda koje su tada vladale među njihovim hodnicima.

Treći sa ovog spiska se prvo takmičio u X Factoru pod mentorstvom Emine Jahović 2013/2014. godine, ali kada je uvideo da je sve bilo „obećanja ludom radovanja”, otišao je u Grand da spasi svoju nepostojeću karijeru. Pobedio je tamo, ali, ni to mu nije pomoglo da opstane kao tinejdž-zvezda. Oženio se jutjuberkom Milicom Pajčin, dobio dete, otišao u glumce i posvetio se porodici.

Zašto sam ovu trojicu stavio u kontekst sa „Legendama”? Zato što po vokalnim mogućnostima mogu da budu jedina dostojna zamena Ivanu Milinkoviću. Plus, povratili bi malo i poverenje mlađe publike koja se poslednjih godina okrenula ka preslušavanju trep muzike.

Prva dvojica spomenutih je imala prilike da sarađuje sa Dašićem i ranije na obradama nekih postojećih numera – tako je Dušan Svilar uradio 2011. godine sa Ivanom rimejk hita Ne veruj iz 1991. godine, a 2017. godine je obradio još jedan njihov hit Samo noć da pobedim iz 2002. godine; s druge strane, Stefan Petrušić je za prvi album iz 2011. godine obradio od njih numeru Noći preduge, originalno snimljenu 2000. godine.

Treći nikako nije imao priliku da radi sa „Legendama”, ali ima glaščinu.

Za nekog iz ove trojke bi ovo bila šansa da se vrati u život i spasi svoju nepostojeću karijeru. Nesumnjivo je da će prvo Daša kontaktirati Svilara i Petrušića zato što u Srbiji nemaju puno posla, a i zbog gore navedenog. Aleksa nikako ne bi imao šanse za tako nešto. Da li će neko od mojih željenih kandidata postati Ivanov zamenik ili će odluka pasti na nekog četvrtog, manje poznatog, saznaćemo u narednom periodu.


Uvodnu i završnu reč napisao i celokupan materijal obradio: RetroPressAdria

Please follow and like us:
error0

Povezani postovi

Leave a Comment