Lice sa naslovne strane: Marina Arsenijević (1999)

Mart 1999: Svirajući Šopena pijanistkinja Marina Arsenijević tražila je svoj put. A vratila se izvoru, narodnoj tradiciji i otkrila ritmove s kojima komunicira. Kao posledica toga nastao je dvostruki kompakt-disk „Moj maternji jezik” koji će se uskoro pojaviti u izdanju PGP-RTS i „Autela AV”. Jedan CD je posvećen Šopenu, s kojim se javno i predstavila publici pre deset godina, a na drugom je snimljeno devet potpuno novih kompozicija koje se mogu podvesti pod etno-klasiku i koje su rađene po principu narudžbine od strane autora. Publika će prvi put moći da čuje uživo izvođenje ove muzike na koncertu 26. marta u Centru Sava. „Moj maternji jezik” upoznaće i publika u inostranstvu, a već je zakazan i prvi koncert 2. maja u Montrealu u Kanadi.

Šta ste želeli da postignete ovim CD-om?

„Moja želja je bila da u ovom današnjem vremenu ponovo zaživi odnos kompozitor-izvođač-slušalac. Zatim, bitno je da se sa ovog tla, koje je bogato raznim melodijskim linijama, ritmovima i harmonijama, napravi nova muzika, novi muzički jezik koji će zaživeti i van naših granica. Već su otkupljena prava za distribuciju CD-a, za prodaju i promociju u centralnoj i istočnoj Evropi. Strani izdavač se obavezao da će finansirati spotove, koji će se snimati u Americi i naravno kompletnu reklamnu kampanju. Tako da ja već imam neku vrstu preuranjene satisfakcije da je to što radim već verifikovano.”

Zašto ste se i vi opredelili za promociju u Centru Sava?


Spoj nespojivog

„To je ambijent koji sam po sebi inspiriše i komercijalnog umetniak, a kamoli umetnika kao što sam ja. Naravno da mi je želja da što više ljudi čuje živo izvođenje CD-a na kome po prvi put recimo imate spoj klavira i limenih duvača u kompozicijama Zorana Hristića. Zanimljiva je i kompozicija Homolje u kojoj se pojavljuju frulaš Bora Dugić, Žorž Grujić iz grupe „Renesans” i grupa pevača; zatim svaka od kompozicija Dragana Kneževića ima inspiraciju u određenom podneblju naše kulture i tradicije, pa između ostalog imate i borbu pelivana i ritmove Kosova, Šumadije pa čak i jedno kolo za klavir. Svuda je klavir nosilac muzičke radnje, a instrumenti koji možda nisu komunicirali pojavljuju se kao spoj nespojivog. Na CD-u ima i elektronike, klavijature svira muzički producent Sloba Marković. Čini mi se da ovo zaista predstavlja pomak u odnosu na ono što sam radila pre dve-tri godine. Za CD je pored Zorana Hristića i Dragana Kneževića komponovao i Svetislav Božić, a sviram u pratnji Srpskog kamernog orkestra pod dirigentskom palicom Đorđa Pavlovića.

Marina Arsenijević - slika nastala za potrebe promocije albuma „Moj maternji jezik" iz 1999. godine
Marina Arsenijević – Na tankoj liniji (1999)

Govorite o novim melodijama ali se poput muzičara iz roka ili džeza vraćate etno muzici. Koliko tu zaista ima novog?

„U obilju internacionalizma koji su se dešavali poslednjih decenija, pojavila se jednostavna potreba za malim kulturama i za pokušajima da se iz njihovih baština izvuku melodije koje će se upotrebiti i smestiti u razne muzičke pravce. U našem slučaju ideje se crpu ili iz crkveno-pojačke tradicije 13-14. veka ili iz raznih orijentalnih uticaja koji su se pet vekova ovde prožimali. To se smešta u klasičnu formu i tako dobijate novonastalu kompoziciju inspirisanu ili ritmom ili melodijom, ili imate ceo citat melodije koji je dat u pomenutoj formi. Sve kompozicije traju od 3 do 5 minuta sem jednog koncerta za klavir i orkestar, jedne poeme Svete Božića Bagdala, koja je zapravo klasičan koncert. Ovu muziku sam puštala muzičarima iz različitih žanrova i oni su različito reagovali: za pop-rok muzičare to je čista klasika, a za profesore na fakultetu je to iskorak ka estradi. Mene zanima to spajanje različitog, i prošli put sam na CD-u angažovala Bokija Miloševića, koji je završio akademiju, ali je muzički život proveo na estradi i u narodu. Interesantni su mi ti različiti pogledi na muziku, koja je zapravo jedna.”

Izvođači klasične muzike skloni su elitizmu i sviraju u određenim krugovima. Da li strahujete od reakcija i da li se plašite da ćete skliznuti sa pravog puta?


Neprovetreni krug

Marina Arsenijević 1999.

„Ja nemam više te strahove jer sam se davno izmestila iz tog zatvorenog kruga koji se ne provetrava Ja sam na vetrometini i sebi sam možda nametnula preveliki zadatak – da budem nosila nečega novog. I pre deset godina su mi zamerali na programu koji sam izvela i zašto se nisam držala određenog sleda kompozicija, a znam da je komentarisano i moje oblačenje i imidž. Prošla sam razne vetrove unutar elitizma a kada sam počela da se pojavljujem kao medijska ličnost upoznala sam sve ono što estrada sa sobom nosi. Ali postoji nešto što je bitna razlika izmešu umetničke muzike i estrade, estrada je za jednokratnu upotrebu, a umetnost bi trebalo da probudi dublja osećanja, da vas navede i da pruži novu inspiraciju. Mislim da se krećem na tankoj liniji između jednog i drugog, nije dobro skliznuti na estradu, ali ja imam stalne kočnice i prave ljude oko sebe, koji su učestvovali u realizaciji ove ideje, tako da nemam nikakve strahove. Samu sebe sam odredila, sama sebi dala određenu slobodu, a mislim da sam dovoljno samokritična da odredim granice dokle treba ići.”

Mlada, lepa i plava, kao takva izaziva veliku pažnju medija – mnogo se o vama pisalo i govorilo.

„Na pragu novog milenijuma, (zbog eksplozije elektronskih medija, koji su postali jedno merilo pomoći, a koji su u isto vreme i virtuelna realnost), svedoci smo i to osećamo i na svojoj koži da se čitavi narodi i države stavlaju u kontekste koji odgovaraju kreatorima i to, naravno, u većini slučajeva nema veze sa istinom i suštinom, već je u pitanju čist interes. To isto važi još u većoj meri za pojedinca, jednu dimenziju i čitalac prima stvari onako kako mu se prezentuju. Meni je uvek bilo besmisleno da trošim energiju, preko potrebnu za umetnost, na reagovanja, jer se pre svega kao umetnik prezentiram medijima, a ne samo kao plava žena. Takođe mi je važno da je meni bliskim osobama poznata istina, i ta vrsta mira i spokoja jedino mi je bitna.”


Na tankoj liniji

“Estrada je za jednokratnu upotrebu, a umetnost bi trebalo da probudi dublja osećanja. Mislim da se krećem na tankoj liniji između jednog i drugog, nije dobro skliznuti na estradu, ali od toga se ne bojim jer imam dobre kočnice i prave ljude oko sebe”, kaže mlada i lepa pijanisktinja koja će svoj novi dvostruki CD promovisati na gala koncetu u Centru Sava

Instagram bonus – naslovna strana broja Radio TV Revije sa Marinom Arsenijević u periodu 20-26. marta 1999. godine


Razgovor vodila: Maja Vučetić

Obrada: RetroPressAdria

(Radio TV Revija, 20-26. mart 1999.)

Saznajte i...

Please follow and like us:
error0

Povezani postovi

Leave a Comment