Marko Radanović Collage 1997

Marko Radanović: Šminka i fotke su čarobni štapići (1997)

Moda

Januar 1997: „Ovde moraš da ukopaš da bi se probio.” „Ne smeš se preceniti u početku”. „Šminka i fotografija su čarobni štapići”. „Nekad je estrada diktirala modu, sad su to dve različite stvari”. „Prva revija je trema”.

Marka Radanovića, jednog od najpoznatijih beogradskih manekena, zatekla sam kako u prostorijama „Forma vive” kako drži čas polaznicima kursa za manekene i foto-modele. Neki od tih klinaca će sutra „drmati” beogradskim, a moguće, i svetskim modnim pistama. Ipak, očigledno je da imaju tremu. Pitam Marka – dokle će to biti tako?

„U početku su svi stegnuti, zato potenciram prijateljstvo. Drago mi je kad vidim da se upoznaju i druže – tako se opuštaju. Naravno, ima i urođenih strahova i nesigurnosti, moraš da ih opustiš. Na kurs dolaze da nauče da hodaju – a hodaju celog života. Na kursu se dobija osnova. Tu se odmah vidi ko će raditi a ko ne, zato što „ono” što neko ima u sebi ima i pre no što dođe ovde.”

Marko ne poriče da u Beogradu svako može da postane maneken, ali napominje da malo njih, zaista, i uspe u tom poslu.

„Na početku – niko te ne želi. Moraš sebi da stvoriš ime. Slično je bilo i sa mnom. Prve godine u „Forma vivi” skoro da nisam ništa radio. Onda sam počeo sam da „jurim”.

Prva revija?

Prva revija je – trema.


Marko Radanović 1997 - 1
Marko Radanović na stranicama „Frke” 1997 – 1

Mama me gleda…?

Devojčica mi je u publici… Kasnije izađeš, smeješ se, namiguješ – radi se opuštenije.

Prvi „pravi” početak?

Počeo sam u “Forma vivi”. Tu me je uputio Đorđije Vučković. Imao sam devetnaest godina i to je bilo sasvim novo iskustvo. Radilo se na jednom višem nivou. U to vreme bilo je veoma malo posla, ali ja sam hteo da radim. Tek onda je došao “Hajat”, zatim reklame za “Nicola’s”, kampanja Ministarstva kulture, “Gas blue jeans”…

Kako uspeti?

Treba da poznaješ ljude. Da, dosta toga ide preko “veze”… a i preko kreveta ups. Mogućnosti su razne, ali uspeh nije zagarantovan. Ima dosta ljudi koji bi samo da te iskoriste. U svetu mode na prvi pogled sve sija, ali to je, u osnovi – prljav posao. Ponekad moraš nekoga da “ukopaš” da bi se probio. Ja, na sreću, nisam imao takva iskustva. Mislim da se sve u životu vraća, ne gotivim taj fazon.


Marko Radanović 1997 - 2
Marko Radanović na naslovnoj strani „Frke” od 7. januara 1997.

Kratka slika sveta mode?

Kod nas ima malo mesta za nova lica, tržište još nije dovoljno jako. Zna se ko su prve postave “Forma vive”, “Click”-a, “Don Fashion”-a. Napolju, uvek žele nova lica. Na zapadu brže dolazi do zasićenja. Samo na “Elite Model Look”-u godišnje učestvuje nekoliko miliona devojaka. U “Forma vivi” se prijavi čak 4.000-5.000 lica. “Forma viva” je kod nas izvršila proboj sa “Elit”-om, ali te devojke tek treba da se dokažu.

Inače, svet mode i estrada su dva različita pojma. Modna industrija ne želi da se baca u estradne tokove. Pre par godina, kod nas, estradne zvezde su diktirale modu, više nije tako.

Agencija?

U Beogradu ima nekoliko agencija koje se ozbiljno bave tim poslom, ostale su u fazonu – “Ajde da uzmemo pare…”

Moda je vrlo živa stvar i stalno se menja. Dešavaju se bitna pomeranja starosnih granica. Ne traže se više samo lepi ljudi – fotografija i šminka su čarobni štapići. U modi nisu više traženi striktni mačo-tipovi, pojavljuju se golobradi dečaci koji liče na momke iz kraja jer, što normalnije izgleda maneken, proizvod je bliže kupcu. Manekenke su traženije od manekena, one bolje i više prodaju proizvod, one mogu svet. Takođe, muškarci imaju puno predrasuda o ovom poslu.

…Pare…?

Honorari zavise od revije ili posla uopšte. Ako dođe ime – bude para, ako radiš reklamice za bananice ne možeš da očejuješ puno. Dobro plaćaju samo veće firme. Onima koji počinju i nije bitno da budu plaćeni, bitno je da rade. Ne smeš sebe da preceniš u početku, nećeš uspeti tako. Kad stvoriš ime onda imaš cenu, tj. kad postaneš poznat i kad te zato pozovu onda imaš pravo na svojih pet minuta. Ima revija koje bih radio i džabe, samo zato što te tu vide. Ipak, u poslu treba imati svoje JA. Mada, ovde malo ljudi može da živi od ovog posla. To mogu samo oni na vrhu, svi ostali mogu da kažu da im je manekenstvo hobi. Konkurencija je jaka.”

Šta je najvažnije za manekena?

Personality! Treba imati svoj fazon i vredi pokušati svašta. Kada je “Mona” ove godine na Sajmu mode prezentovala kolekciju svi manekeni su nosili maske za ronjenje. Jedan dečko je izašao sa disaljkom u džepu i ponašao se kao da pliva kraul… normalno, svi su njega gledali. Kad bi svi samo špartali pistom, ljudima bi bilo lakše da uzmu katalog i vide šta se nosi ove godine. Lep čovek ne znači ništa, moraš da prezentuješ i prodaš to što nosiš. Bitna je transformacija!

Transformacija u svakom smislu?

Ne mogu baš da kažem da me je ovaj posao promenio i dalje se družim sa starim licima. Nisam u fazonu – “Ej, ja sam lice sa naslovne strane, gledajte me svi!…” Ipak, naučio sam, npr. kome da verujem, a kome ne. Dosta toga sam shvatio. U svetu mode čovek se posebno kultiviše.

Devojke?

Paa…(?!)

Na kraju, dodajmo još i to da Marko za nekoliko dana odlazi na odsluženje vojnog roka. Nema sumnje da će za njega iduće sezone najmodernija biti maslinasto-zelena.


Marko Radanović 1997 - 3
Marko Radanović na stranicama „Frke” 1997 – 3

Razgovor vodila: Ananda Javor

Naslovna slika urađena u programu: PhotoScape X Pro

Obrada celokupnog materijala: RetroPressAdria

(„Frka”, 7. januar 1997.)

Please follow and like us:
error0
Tweet 20

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *