Minimaks: Prvih 40 godina (1997) / Olja za mene nije neki adut (2004)

Decembar 1997 / Februar 2004: Na današnji dan, 9. februara, navršava se 14 godina otkako je na onaj svet otišao legendarni TV voditelj Milovan Ilić Minimaks. Pošto blog RetroPressAdria obuhvata period od 1. januara 1994. do 31. decembra 2006. godine, tim povodom je kreator bloga odlučio da čitaoce obraduje sa dva intervjua koje je ovaj legendarni TV i radio voditelj dao u ovom vremenskom intervalu.

Prvi intervju koji će biti priložen je dao za „TV Reviju” decembra 1997. godine povodom jubileja – 40 godina svog rada, a drugi priloženi intervju datira iz februara 2004. godine, kada se pred odlazak na samrt na kratko vratio sa svojom „Maksovizijom” na program Televizije Pink u kom je „pecnuo” i svoju rejting-rivalku Oliveru Kovačević, koja je tada bila novopridošlica u redovima Televizije BK.

Uvodni deo napisao: RetroPressAdria, 9. februara 2019. godine.

Uz jubilej Milovana Ilića Minimaksa: Prvih 40 godina (1997)

Milovan Ilić Minimaks: od mene boljeg nema (1997)
Milovan Ilić Minimaks: od mene boljeg nema

Decembar 1997: Milovan Ilić, koji je od sebe stvorio instituciju „Minimaks”, a odaziva se na ime Mića, u svakom pogledu je čovek od reči: drži reč, ne izbegava odgovor na neprijatne reči kritike, a duhovita reč je glavno oružje kojim osvaja ljude. Kao majstor-kozer, i javno i privatno, munjevito ređa dosetku na dosetku, a ono što ne stigne da izrekne zapisuje i objavljuje u štampi i knjigama. Prigovaraju mu da se ponavlja i da su mu „cake” često vulgarne, da u „Minimaksoviziju” dovodi na razgovor beznačajne estradne ličnosti da sa njima ćaska na prizemnom nivou.

„Pročitao sam te kritike, ali nisam mnogo potresen”, kaže Mića. „Pošto sam razgovarao sa pijanim Milićem Vukašinovićem, jedna gospođa mi je to zamerila, rekavši da samo pijani i hoće da dođu u moju emisiju. Ali ja pokazujem ljude onakve kakvi su. Više volim da pred kamere dovedem makar i pijanog Vukašinovića, koji je fajter, nego nekog tako finog da prosto nemam srca da mu nametnem tempo i neke teme…”

Direktor „Studija B” kaže da ste postali dosadni, da ste se smučili TV gledaocima…

Gospodinu Kojadinoviću, koji je za moje emisije u „Dnevnom telegrafu” izjavio da su prevaziđene, mogu da poručim samo to da su moje emisije nekad bile nešto, pa su možda prevaziđene, a da njegove emisije nikad nisu bile ništa, jer on nijednu TV emisiju nije ni izmislio i ostaće upamćen po tome što je sa „Studija B” oterao novinare koji su bili duša „Studija B”. Uvek sam za sebe tvrdio da sam običan čovek, da nisam ništa naročito, ali fakat je da poslednjih 40 godina u ovom poslu od mene boljeg nema.”


Maksovizija iz 1997. godine u kom su gostovali Željko Ražnatović Arkan i grupa Zana – 1. deo


Maksovizija iz 1997. godine u kom su gostovali Željko Ražnatović Arkan i grupa Zana – 2. deo

Bez badema i oraha

Ipak, morate priznati da vam se gosti u „Minimaksoviziji” ponavljaju, da često nisu zanimljivi?

„To je istina. U ovoj zemlji je naporno raditi takav program, jer ovo je mala zemlja. Imamo tek desetak poštenih i zanimljivih političara, a i njihova gostovanja su dugo bila zabranjena u „Minimaksoviziji”. Glumci me izbegavaju, narodnjaci su me dugo bojkotovali zato što sam ih uvredio izjavom da su oni bogataši, a glumci siromasi. Naši najbolji sportisti nisu tu, osim Ivice Kralja svi su van zemlje. Često sam prinuđen da „izmišljam” poznate ličnosti. Tako sam „izmislio” Vukašinovića, Čobija ili Mileta Lojpura. I meni teško pada što se sve vrti u nekom ograničenom krugu, ali od materijala koji imam, malo šećera i malo brašna – pravim najbolje što mogu. E sad, da imam badema i oraha…”

A šta kažete na primedbu da se i vi ponavljate?

„Ja od početka radim najbolje što mogu. Svaku emisiju studiozno pripremam, kao diplomski rad, kao da mi je prvi put, a opet nikad ne mogu da budem siguran čime će me neki gost iznenaditi, hoću li uprskati. Duško Radović je bio pametniji, Vib – lucidniji, Zoran Radmilović – duhovitiji, a ja sam takav kakav sam. Da se bavim samo satirom, nikad ne bih bio prvi. Možda peti ili šesti. Svesno sam izabrao da budem dvorska budala, da zabavljam ljude. I smatram da to radim dobro i da to prolazi. Evo, nekako sam opstao ovih prvih 40 godina.

Možda ste nekima dosadili zato što se prečesto pojavljujete na televiziji?

„Voleo bih da manje radim, ali pošto su moje emisije najgledanije, gazdi sa TV Pink stalo je da radim što više, jer su skupi ti minuti za TV reklamu. A i za mene lično je materijalni momenat važan. Doskora sam živeo kao podstanar. Kupio sam stan i u dugovima sam, žena mi se nedavno penzionisala, izdržavam troje dece, pomažem sestre i oca… Voleo bih i ja da proredim emisije. Dok sam vodio tada najpopularniju emisiju „Od glave do pete”, koja je gledana širom bivše Jugoslavije, emisija je išla jednom mesečno. Sada radim osam emisija mesečno, a država nam je šest puta manja…”

U „Nedelji kod Minimaksa” pravite i reportaže i intervjue…

„To je autorska emisija kolažnog tipa. Radim sve vrste priloga. Volim da putujem, ali nijedna TV kuća neće da me šalje u svet da snimam reportaže. Onda ja to činim usput, o svom trošku, kad idem na neku „tezgu”. Zapravo, moja najveća želja je da snimam reportaže, sa mnogo duha. Ali to se ne smatra dovoljno zanimljivim…”


Minimaks sa Vesnom Vukelić Vendi
Nije lako izabrati gosta: Minimaks i Vendi

Neki su me izbegavali

Ovih dana obeležavate četiri decenije rada?

„Baš tako. Ali ne slavim. Sredinom decembra, pre 40 godina, objavio sam svoj prvi tekst u najvećem listu na Balkanu, „Politici”. I to ne novinarsku vest sa pijace, nego humoresku. Za protekle četiri decenije mogu da se pohvalim da sam 22 godine vodio najslušaniju radio-emisiju „Tup-tup”, da sam osvojio 12 „Oskara popularnosti”, četiri godine radio na TV Politici, pisao za mnoge novine, dugo i za „Radio TV Reviju”, napisao sedam knjiga…”

Minimaks ovu kratku povest izgovara bez gorčine i sa neočekivanim duhom optimizma. Zvuči kao čovek koji, mada svodi račune, pre svega gleda u budućnost. I ne propušta priliku da sagovornika obaspe humorom, u rasponu od prizemne šale i banalnog vica, preko duhovite igre reči i iskričavih dosetki, do otrovnog cinizma i crnog humora. Mnogo toga se Minimaksu može prigovoriti, ali mu valja priznati da među javnim ličnostima – najsporije stari i najbrže misli.

Pred TV-kamere dovodio je razni svet, neke kasnije slavne ljubimce publike on lično je „proizveo”, preslišavao je i „nezgodne” goste. Dešavalo se da bude zatečen, ali je kikseve munjevito i najčešće duhovito ispravljao. Da li mu je žao što neke ličnosti nije uspeo da izmami u TV-studio?

„Žao mi je što me je Aleksandar Bakočević – doduše vrlo ljubazno – godinama izbegavao. Veoma mi je žao što Milena Dravić nikad nije došla u moju emisiju. Žao mi je i što me izbegava Vuk Drašković. Mnogo su mi draži oni koji su iskreni i otvoreno kažu da ne žele da mi dođu u goste, da ne vide sebe u takvom tipu emisija.”

Koja je „skrivena poruka” vaše emisije?

„Moja dva osnovna cilja su da zabavim publiku i da narodu pokažem kakvi su ti njegovi ljubimci. Političari se javnosti prikazuju sa govornice, glumci sa bine, pevači sa estrade, sportisti na terenu, ali – kad dođu kod mene u emisiju, tek tu mogu da se „razotkriju”, jer kod mene nema foliranja. Ko se folira – to se pokaže kroz razgovor. Zato sam ja tako fini sa gostima. Hoću polako da ih raskrvarim i da ih otvorim kao školjku, da publika može da vidi i ono što valja i ono što ne valja.”


U 29. izdanju Maksovizije emitovane 8. januara 1997. godine gostovali su: Ceca Ražnatović sa tadašnjom bebom Veljkom, Nedeljko Bajić Baja i Niša Saveljić

Rezime

„Svesno sam izabrao da budem dvorska budala, da zabavljam ljude. I smatram da to radim dobro. Evo, nekako sam opstao prvih 40 godina…”

Razgovor vodila: Neda Nikolić

(Radio TV Revija, 20-26. decembar 1997.)


Milovan Ilić Minimaks sa Maksovizijom ponovo na Pinku: Olja za mene nije neki adut (2004)

Minimaks 2004

Februar 2004: Ova popularna emisija selila se sa kanala na kanal – bila je na „Politici”, „Pinku”, „Palmi” („Ne zbog transfera, nego su me uvek izbacivali”), da bi opet dospela na ružičastu televiziju gde Minimaks, poslednje dve godine, vodi „Grand šou”. „Ali to je posebna kasa i firma”, precizira Minimaks. Interesantno je da je nova-stara „Maksovizija”, odnosno njeno 131. izdanje, emitovano a da se gospodin Ilić i gazda Pinka Željko Mitrović, uopšte nisu prethodno sastali i dogovorili o pojedinostima. Emisija je, takoreći, krenula sama od sebe.

Kako je moguće da uletite u tu priču bez ikakvog dogovora?

„Nismo imali vremena da se ranije dogovorimo o tome kako će me isplaćivati, da li mesečno ili posle svake emisije. Željko mi je rekao da je to jedinstven slučaj da prva emisija krene pa da se ljudi naknadno dogovaraju o svemu. To je dolaz da sam normalan čovek. I Željko. Mogao je da računa na to da ću tražiti neke prevelike cifre, a i on je mogao da ponudi male pare pa da sve stane na toj jednoj emisiji. Ali, odlično se znamo, jer sam na Pinku proveo pet godina. Najbitnije mi je da je emisija bila jako gledana. Očekujem da već naredna bude gledanija. Dogovor sa Željkom i jeste da honorar bude rastegljiv – ako gledanost bude manja da i honorar bude adekvatan tome i obrnuto. To do sada nisam radio. Ali, i Željko je ranije bio u drugačijoj situaciji, u vrhu JUL, pa je morao da sluša druge. Sada je nezavisan i slobodan.”

To znali da su nesporazumi između vas dvojice izglađeni?

„Kada smo se dogovarali o visini honorara, Željko me je pitao zašto smo prestali da sarađujemo. Prisetio sam se da su Đoša i Špic iz „Porodičnog blaga” ispričali vic o JUL-u. Ispalo je da sam ih ja na to nagovorio, a samo sam im tražio neki vic o paprikama i roštiljijadi. Drugo, bio je sporan jedan song „Indeksovog pozorišta”. Sumnjao sam da je jedna od te dve stvari uticala na to da me Željko, pod pritiskom, izbaci. Ali, dobro, evo, ponovo radim uživo. Obožavam to. Drugačije rade motori kada znam da me gleda više od dva miliona ljudi. To saznanje me tera da uključim sve rezervne.”


Snimak 131. (povratničkog) izdanja Maksovizije emitovanog 26. januara 2004. godine – gosti: Lepa Brena, Ana Nikolić i Milan Lane Gutović

Imate li ih još pošto znamo da ste bili bolesni?

„Žutica je nezgodna i perfidna bolest, a i nije neka bolest. Dobio sam je tako što je kamenčić u žuči zakrčio put ka jetri. Posledica toga je da ne smem da jedem svinjsko pečenje, čvarke… Moram da se uzdržavam od alkohola, što mi i nije neki problem.”

„Maksovizija” je ubačena na prečac zbog emisije „Klopka” Olje Kovačević koja se na BK emituje u istom terminu, zar ne?

„Rečeno mi je da je bitno da „Maksovizija” krene baš tada. Nije bilo razloga da ne pristanem. Rekoh, pet godina sam radio na Pinku i od toga imao neke vajdice. Nas osmoro je 20 godina živelo u jednom stanu, a od para zarađenih na Pinku, pod stare dane uspeo sam da se skućim. Ponašam se kao fudbaler. Pre pet-šest godina imao sam ponudu od Karića i tada sam prvi put osetio da nešto vredim. Upitan sam u kojoj valuti, u kojoj banci da mi se uplati novac za taj prelazak.”


Ko s kim neće

“Rizik ovakvih emisija je i što nimalo nije lako naći ljude koji hoće jedni s drugim da se pojave. U mojoj prvoj emisiji trebalo je da gostuje St. Protić. Kada smo ga najzad našli, Brena je otkazala učešće jer je rekla da neće da se pojavi uz političare. Tako i političari neće da dođu kada čuju da će gošća biti narodna pevačica. Vrlo retko imam goste koje sam hteo, pre one koje “nahvatam”. Rekord nam je da smo jednom okrenuli 36 potencijalnih gostiju. Jedan se pravdao da je prehlađen, drugi da ima predstavu…”

Milovan Ilić Minimaks 2004.

Zašto niste pristali?

„Rekao sam: „Bogoljube, ne mogu, pre mesec dana sam dao reč Željku Mitroviću.” Nisam imao ni obraza ni morala da me Bogoljub kupi. Na njegovo pitanje, da li sam nešto potpisao, odgovorio sam mu da nisam, da je to samo dogovor, ali da je reč – reč. Sad, jeste da sam sa istog tog Pinka bio najuren, ali mi nikada nije bilo žao što nisam otišao kod nekoga ko mi je ponudio šaku dolara više. A što se tiče Olje, njoj svaka čast, ali za mene ona nije veliki adut. To se sada i videlo.”

Jeste li u formi? Kada, po vama, TV lice treba da se povuče?

„Bilo bi logično da za mene na televiziji više nema mesta, da se pojavi neko luđi, markantniji. Ali… ovog časa, kada bi se u isto vreme emitovale emisije Olje Kovačević i moja, ili nekog trećeg, a ja bio duplo manje gleda nego oni, povukao bih se. Ali, sve ovo je za mene još jedan veliki izazov. Povukao bih se kada bi mi dosadio ovaj posao ili kada bih imao milione, jer ćerki sam otvorio kafić, ušao zbog toga u dugove i kredite. Najviše bih voleo kada bih mogao da živim od svojih knjiga. U međuvremenu sam se navikao na ovaj posao i još ne osećam da mi je vreme za penziju, jer postoje profesije u kojima čovek nikada ne ide u penziju.”


U 133. izdanju Maksovizije emitovanoj 11. februara 2004. godine gostovali su: grupa Colonia, Kemal Monteno i Rada Đuričin

Političari su kao grejalice

Smatrate li da danas politički tok-šou programi mogu više da nas nasmeju od onih koji nose predznak – zabavni?

“Pitanje je koliko su ti političari duhoviti. Te face su nekada bile zanimljive. Recimo, kada sam na Politici doveo Šešelja, a on izvadio pištolj, to je bilo čudo. Sada se svako veče na raznim TV kanalima smenjuju isti političari, pričaju iste priče, vrlo retko govore o privatnim stvarima. Ja sam se, recimo, trudio da saznam da li umeju da poprave kola. U emisiju bih rado doveo suprugu Vojislava Šešelja, uopšte nekoga ko se ne pojavljuje na ekranu. Đelić i Maršićanin su dosadili i Bogu i narodu. Vučić je simpatičan, zna da bude i duhovit, ali je zato Toma Nikolić preozbiljan kao da cela zemlja zavisi od njegovih odluka. Pa, Borina pesma “Pogledaj dom svoj anđele” vredi više od svih govorancija u skupštini. Političari su kao grejalice: čim se isključe iz struje više ništa ne predstavljaju. Ko, na primer, sada pominje jednog Radoja Kontića? Pa i Nataša Mićić, kada bude radila u nekom sudu u Užicu, biće totalno nezanimljiva. Ista je stvar sa Lilićem, sada ga niko ne pominje, kao da je bio predsednik kućnog saveta a ne Jugoslavije. Ma, da je bio u kućnom savetu bar bi ga ta jedna kuća pominjala.”

Rezime

“Svi moji poslovi su propadali, a važim za uspešnog čoveka. Ne mogu svuda da me ukinu”, kaže za “TV Novosti” Milovan Ilić Minimaks koji, od prošle srede, ponovo vodi “Maksoviziju”.

Razgovor vodila: Suzana Bijelić

(TV Novosti, 4. februar 2004.)


Obrada celokupnog materijala: RetroPressAdria

Please follow and like us:
error0

Povezani tekstovi

Leave a Comment