Paolo Maldini u bojama Milana 1998.

Na ručku sa Paolom Maldinijem (1998)

Fudbal Sport

Novembar 1998: Paolo Maldini, jedan od najlepših i najpopularnijih fudbalera sveta živi u Milanu, oženjen je Adrijanom, Venecuelankom sa kojom ima sina Kristijana, koji govori pola italijanski pola španski. Na ručku sa porodicom Maldini nismo govorili o taktikama, pobedama, porazima, protivnicima. Povremeno je razgovor prekidao mali Kristijan zviždanjem iz pištaljke koju mu je poklonio trener Fiorentine Trapatoni.

Da li je moguće steći pravog prijatelja u fudbalu, Paolo?

Verujem da jeste.

Da li imaš više prijatelja u fudbalu ili izvan njega?

Fudbal mi je omogućio da se upoznam sa mnogo više sveta nego inače. Međutim, odvajam prijatelje koji se bave fudbalom i one koji nemaju veze sa sportom.

Kako se braniš od onih nametljivih, koji žele da ti se prilagode?

Koncept prijateljstva je veoma obiman. Postoje samo pravi prijatelji koje brojiš na prstima jedne ruke.

Šta za tebe predstavlja prijateljstvo?

Prijateljstvo je osećanje koje prepoznaš u sebi. Ja sam prijatelj i onim osobama koje ne viđam po dva, tri meseca, a opet kad ih sretnem osećam prema svima njima bliskost koju ne osećam prema ljudima kojima sam svakodnevno okružen.

Kakav si otac Paolo?

Smatram da sam, pre svega, osetljiv. Otkako je moj sin prohodao, priznajem da sam postao i plašljiv. Tek sada shvatam zapto su mi roditelji zabranjivali da radim pojedine stvari u detinjstvu. Nadam se da Kristijan neće praviti greške kao ja. Oduvek sam bio odgovoran zavažne stvari, ali sam u ranoj mladosti napravio gomilu gluposti kada nisam izgradio osećaj odgovornosti.

Šta će se desiti ako u budućnosti Kristijan odluči da se bavi fudbalom?

Na to još uvek ne mislim, jer je mali. Ali ako se odluči da postane fudbaler, mislim da ga očekuje težak put. Moraće da razvije čvrstinu karaktera, volje, a i ja bih od njega očekivao mnogo više od onoga što sam i sam postigao. To je naporan put s obzirom na to da je moj otac igrao u Milanu. Za dedu bi unukova odluka bila ravna katastrofi.



Da li bi pokušao da odgovoriš sina od takve odluke?

Ne bih to učinio, jer i meni je fudbal pružio mnogo lepih trenutaka. Upoznao sam puno igrača, i trenera koji su me naučili važnim stvarima ne samo fudbalskim. Fudbal me je nauočio da ne budem egoista, već da živim sa drugim ljudima. Sport je odlična životna škola za mlade. Ako Kristijan odluči da bude fudbaler, to će biti samo njegova odluka. Ali, ako kojim slučajem poželi da bude teniser ili košarkaš možda će bolje proći.

Fudbal ti je mnogo pružio i sam tvrdiš, ali koliko ti je oduzeo?

Ne mogu da se požalim, iskren da budem, možda mi je oduzeo samo malo slobode. Ako bi trebalo da napravim neku skalu vrednosti, onda bih rekao da mi je pružio 100 odsto, a oduzeo 10 odsto.

Šta ti je predstavljalo najveću teškoću?

Pritisak koji sam osećao kada sam postao profesionalac već u 16. godini. Ako tada, tako rano, nemaš unutrašnji mir, porodičnu stabilnost i podršku najbližih, možeš lako da propadneš kao igrač. Kriza nastaje upravo između 17. i 18. godine. Ja je, na sreću, nisam osetio.

U tridesetoj godini si već počeo da razmišljaš čime ćeš se baviti po okončanju karijere?

Naravno da na to mislim. Treba da napravim ozbiljan plan za budućnost.

Da li onda vidiš sebe i dalje u fudbalu ili ne?

Sigurno nikada neću biti trener! Ako si non-stop pod presijom kao igrač, onda si još u goroj situaciji kao trener. Moraš da budeš uvek na usluzi drugima, pa i novinarima. To ne bih mogao da podnesem. Fudbalu su potrebni ljudi koji su živeli i doživeli taj sport u dubini duše, a takvih je malo.

Da li si došao do neke konkretne ideje?

Ja sam za akciju u svakom pogledu i u tom pogledu imam bezbroj ideja. Mogao bih da se udružim sa nekim, mogao bih da radim sam, ja uvek imam neke ideje koje mi se vrzmaju po glavi. Mogao bih, recimo, da pomažem fudbalerima koji ne znaju čime će se baviti kad napuste fudbal.


Paolo Maldini – Profil:

  • Datum rođenja: 26. jun 1968.
  • Mesto: Milano
  • Visina: 185 cm
  • Težina: 77 kg
  • Klub: Milan (od 1984)
  • Reprezentacija: Italija
  • Trofeji: pet titula prvaka Italije, dva Superkupa Italije, tri Kupa šampiona, tri Superkupa Evrope, dva Interkontinentalna kupa

Slava ima mnoge pozitivne strane, ali ima i loše?

Imao sam sreću da stalno živim u Milanu gde nema puno stresova. Znači, ako hoćeš da budeš viđen, možeš uvek, a isto tako ako hoćeš da se osamiš možeš i to.

Baviš se i humanitarnim poslom?

To mi je isto tako važno. Kada sam prvi put otišao da posetim hendikepirane ljude, izašao sam zadovoljan zbog toga što sam uspeo da im pomognem na neki način. Ali isto tako bio sam šokiran onim što sam video. I tu moraš da imaš nekog uz sebe ko će te podsticati da se i tim poslom baviš, jer može da ti se dogodi da posle prvih obilazaka vrlo lako odustaneš. Sada sam se uhodao i stalno posećujem bolesnike koji me dočekuju i ispraćaju sa osmehom.

Kako provodiš slobodno vreme?

Što više prolaze godine najradije ostajem kod kuće, ili sa ženom izađem negde uveče. Rođenje sina je umnogome sve promenilo, pa je sada sve slobodno vreme posvećeno njemu.

Kako bi izgledao tvoj idealni izlazak u restoran?

Ima različitih načina da se lepo provedeš. Sa drugovima i porodicom. Kada sam sa familijom, onda je to prava fešta, jer imam još dva brata i tri sestre. Sa drugarima je takođe lepo, jer se šališ, smeješ, možeš o svemu opušteno da pričaš.

Da li pratiš štampu?

Kada stignem ujutru u sportski centar Milanelo, odmah prelistam svu dnevnu štampu. Sportsku na brzinu, jer me više interesuju kratke vesti iz svih krajeva sveta. Iako je reč o ekstrasportskim vestima, ja se ne udubljujem previše. U poslednje vreme, otkako je Berluskoni uplovio u političke vode, sa više pažnje čitam vesti iz politike.

Da li pratiš televiziju?

Veoma mnogo. Televiziju obožavam kao i najmodernije televizore sa bezbroj mogućnosti doterivanja kristalno jasne slike i čistog tona. Najviše volim dokumentarne filmove. Ne idem često u bioskop, jer tada gomila ljudi nagrne na mene. Takve situacije me dekoncentrišu u praćenju filma.


Kapiten na internetu

Maldini je „lud” za kompjuterima i glavni je protagonosta video igre „FIFA 98″. Kapiten Milana je prvi italijanski igrač koji je dobio svoj prvi sajt na internetu: adresa: www.maldini.com. Evo šta smo tamo pronašli:

  • Omiljeni fudbaler u mladosti: Robero Betega
  • Omiljeni sportista u mladosti: Bjern Borg
  • Omiljeno letovalište izvan Italije: Amerika
  • Omiljeno letovalište u Italiji: Sardinija
  • Letovanje kojeg se rado sećaš: Prvi put bez roditelja na Sardiniji
  • Omiljeni književni žanr: Avanturistički romani
  • Omiljeni pisac: Džon Grisam
  • Omiljeni film: „Mir nevinih”
  • Film koga se rado sećaš: „Groznica subotom uveče”
  • Glumac: Brus Vilis
  • Glumica: Džodi Foster
  • Muzika: Rep i rok, ali onaj lagani
  • Kreator: Đani Versaće
  • Hrana: Špagete
  • Ne voliš da jedeš: Sir
  • Da nisi Paolo Maldini bio bi…: Bio bih atletski šampion ili teniser, kao Stefan Edgberg, koji ima isti karakter kao ja i koji na isti način shvata sport kao ja.
  • Obrazovanje: Tri razreda gimnazije prirodno-matematičkog smera…
  • U detinjstvu si voleo da postaneš: fudbaler
  • U životu bi voleo da se upoznaš sa: Leonardom da Vinčijem
  • Sada bi voleo da se sretneš sa: Majklom Džordanom
  • TV: filmovi i dokumentarci
  • Životinja: Voleo bih da imam psa, ali pošto živim u gradu ne mogu da ispunim tu želju.
  • Najbolji drug fudbaler: Bili Kostakurta, ali i svi ostali igrači iz odbrane se najviše druže van terena
  • Najsimpatičniji fudbaler (a da nije iz Milana): Atilio Lombardo
  • Najkorektniji fudbaler: Karl Hajnc Rumenige
  • Najteži protivnik: Kris Vodl
  • Najveće fudbalsko razočaranje: Italija – Argentina (Mondijal 90)
  • Najveća fudbalska radost: Prva šampionska titula
  • Živeo bi u…: Njujorku
  • Ne bi nikada živeo u…: Tokiju
  • Istorijski trenutak koji je na tebe ostavio poseban utisak: Pad berlinskog zida i generalno sve ono što se dogodilo u istočnim zemljama
  • A u sportu: Pobeda skijaša drugoprugaša – štafeta – na Olimpijskim igrama u Lilehameru
  • Automobil: Opel
  • Prvi auto: Golf GTI
  • Plašiš se: provalije
  • Nikada nećeš zaboraviti dan kada si… Prvi put zaigrao u prvoj ligi, a i zbog toga što sam o tome pričao hiljadu puta.

Slike i tekst preneti iz časopisa: „Forza Milan!”

Tekst prevela: Sanja Vujisić

Naslovna slika: kombinacija slike preuzete sa sajta piniimg.com i slike objavljene u časopisu „Tempo”

Obrada celokupnog materijala: RetroPressAdria

(„Tempo”, 11. novembar 1998.)

Saznajte i...

Please follow and like us:
error0

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *