Nikola Bulatović 1997

Nikola Bulatović: Moćno i borbeno (1997)

Košarka Sport

Avgust 1997: Nikola Bulatović je jedan od onih igrača koji su debitovali na ovom prvenstvu. Kao igrač pokazao je izuzetnu hrabrost, odvažnost i sposobnost preuzimanja u najtežim trenucima igre. A opet, negde u uglu oka, skupila se i neka suza-radosnica, jer Beograd ih je sačekao na nogama!!!

Za početak nam reci kako si se osećao poslednjih dana prvenstva?

„Poslednja dva-tri dana u meni i mojim drugovima se, kao i u većini ljudi koji su bili uz nas, javila neka vrsta treme, pozivivne treme. Šta će biti, kako će biti… Svi smo videli našu reprezentaciju u finalu, nadali smo se i verovali u sebe. Verovali smo da možemo da odbranimo zlato iz Atine. Bio sam, a i sad sam, presretan što sam član ove ekipe i što sam dao svoj udeo u osvajanju zlata.”

Ranije nisi bio član reprezentacije?

„Nisam ranije igrao u reprezentaciji. Prošle godine sam nesretno otpao pred sam početak Olimpijade, jer sam imao gadnu povredu Ahilove tetive. Tada je kroz konsultacije stručnog štaba i mene odlučeno da se vratim i zalečim povredu. Međutim, šansa mi je ukazana ponovo ove godine i mislim da sam je maksimalno iskoristio.”

Na utakmici protiv hrvatske reprezentacije bio si „igrač preokreta”. Reci nam nešto o njoj, o Đorđevićevoj „trojci”?

„Utakmica kao utamica. Iskreno rečeno, za mene i sve nas, ona nije imala nekog velikog sportskog značaja. Ona je bila jedna od kvalifikacionih utakmica za dalji plasman. Cela stvar je bila malo „naduvana” od strane medija. Kod nas je postojala, to je sasvim sigurno, neka doza opterećenja što se i videlo u toku utakmice. Mislim da nam je prvo poluvreme u utakmici protiv Hrvata bilo najgore odigrano poluvreme tokom celog prvenstva. Što se mene lično tiče, osećao sam se motivisano, pogotovo kada me je trener Obradović ubacio u igru imajući puno poverenje u mene. Ulio mi je neko samopouzdanje za pobedom. Rekao mi je: „Majstore, ulaziš. Ti si igrač preokreta i treba da uneseš neku čvrstinu u odbranu!” U tom trenutku postojala je trema u meni, jer ipak nisam očekivao toliku minutažu koliku sam imao na prvenstvu. Sve je dobro prošlo, jer sam sve obavio fenomenalno. Uneo sam preokret u igru i dogodilo se to da smo pobedili! Sale Đorđević je u poslednjoj sekundi šutnuo tu „trojku”, i dan danas se priča da je to bila sreća. Mislim da nije, jer svi znamo da je on ekstra igrač. Đole je čovek koji se po ko zna koji put dokazao i odlučio mnogo velikih utakmica na maltene isti način.”


Poslednji minuti utakmice sa Eurobasketa 1997 između Jugoslavije i HrvatskeNikola Bulatović je bio zaslužan za preokret u poslednjim sekundama

Šta misliš o izjavi komentatora HRT koji je prenosio finalnu utakmicu prvenstva? (Rekao je da je „meč bez ukusa i mirisa” i prenos je bio prekinut)

„Od, kako da kažem, „političkog rasula” stare Jugoslavije i svega što se izdešavalo još uvek se nisu normalizovale relacije Jugoslavija (sadašnja) i Hrvatska. Po mom mišljenju sve je to na političkoj osnovi. Prevashodno sam sportista i politika me ne zanima, a taj komentar hrvatskog novinara-komentatora ne želim da komentarišem. Neka to ostane na njihovoj savesti. Ako, zaista, misle tako, ostaće izolovani celog života.”

Da li si osećao neku dozu straha i zbunjenosti pred finalni meč sa reprezentacijom Italije, obzirom da ste prethodna dva meča izgubili?

„Ne. Čak sam se osećao moćno i borbeno! Želja za pobedom je rasla iz dana u dan, samim tim što smo od njih izgubili i u pripremnom i u kvalifikacionom delu prvenstva. Svi smo priželjkivali Italiju u finalu, da bi dokazali da je izgubljena utakmica protiv njih bila samo loš dan. Mi smo na prvom meču zapravo potcenili ekipu Italije koja je znala kako da nas dobije.”


Finalna utakmica Eurobasketa 1997 između Jugoslavije i Italije – snimak sa RTS 1 uz komentare Dobrosava Gajića

Atmosfera u reprezentaciji je bila odlična iako tu nisu bili Divac i Paspalj; da li je Đole kao kapiten bio glavni stvaralac atmosfere ili neko drugi?

„Ne bih se složio sa tobom da je Đole bio jedini stvaralac atmosfere u ekipi. Za to je prevashodno bio zadužen Lončar, kao i Sale Danilović. Malo smo se i mi mlađi priključivali. Ipak, bez obzira što nisu igrali Paspalj i jedan veliki Divac, oni su od četvrtfinala sve vreme bili uz nas. Stalno smo bili u kontaktu. To nam je puno značilo psihički, jer od takvih igrača možeš da dobiješ dobar savet. Atmosfera je nešto što krasi našu reprezentaciju godinama, nešto što niko na svetu osim nas neba, jer mi smo kao jedna familija. Pozitivna atmosfera nam nije nedostajala ni u jednom trenutku.”

Iako niste imali dovoljno vremena, sigurno ste barem jednom izašli u Barseloni?

„Izlazili smo u neke elitne restorane. Sale Đorđević nam je bio domaćin, jer to je njegov grad. Preporučivao nam je mesta na kojima je dobra hrana, imali smo vrlo malo slobodnog vremena – jedan slobodan dan. Jedan deo toga dana smo iskoristili za odmor, pijenje kafice i čitanje novina. Zajedno smo izlazili, ali ipak smo više šetali i vodili neobavezne razgovore.”

Sa kim si se najviše družio tokom prvenstva?

„Najviše sam se družio sa Saletom Danilovićem, koji je moj veliki prijatelj. Sale je momak kojeg stvarno volim i cenim. On je jedan od onih koji su zaslužni za moj dobar učinak u ovom prvenstvu. Tu je još i Željko Rebrača, moj nekadašnji saigrač iz Partizana i veoma dobar prijatelj. Zapravo sa svima sam se družio, ali najviše vremena sam provodio sa Saletom i Rebračom.”

Da li ste imali vremena za sticanje nekih „lepih” poznanstava?

„Slabo. Iskreno rečeno, slabo. Od četvrtfinala pa do samog kraja bio je totalni karantin. Tako da smo slobodno vreme koje smo tada imali više posvećivali sebi, nego što smo sticali neka „lepa” poznanstva.”

Španci su u finalnom delu prvenstva navijali za našu reprezentaciju?

„Mislim da je Španija impresionirana Jugoslavijom – njenom reprezentacijom u svakom pogledu. Impresionirani su svim našim igračima od Đorđevića, Rebrače, Danilovića, Bodiroge… Do nas manje poznatih: Topića, Berića, Tomaševića i mene. Ti ljudi su pored naših navijača bodrili i navijali za nas u finalu kao da igra reprezentacija Španije a ne njihov nekadašnji protivnik.”

Milenko Topić, je, takođe, u potpunosti iskoristio svoju šansu?

„MOJ CIMER! Bili smo cimeri tokom prvenstva. Imali smo specifičan ceremonijal pred svaku utakmicu, neku našu neobaveznu priču, uzajamno motivisanje. On je momak koji stvarno zaslužuje da bude u reprezentaciji. Pokazao je da poseduje vrhunske kvalitete. Igrač je od zadatka.”

Da li imaš devojku?

„Da, imam devojku. Zove se Marija. Za sada smo na nekim dobrim relacijama. Da li će tako ostati vreme će pokazati.”

Postoji li neka ponuda od Partizana vezana za tvoj povratak?

„Iz Partizana sam prešao u FMP, a sada postoji njihovo ponovno interesovanje za mene. Naravno, prisutna je obostrana želja da se vratim u Partizan, što zbog Evropske lige, što zbog mog daljeg prosperiteta. Pitanje je da li će do svega toga doći, jer sve zavisi od želje FMP-a da me zadrži i želje Partizana da me uzme.”

Kako si se osećao kada si video 100.000 ljudi koji dočekuju tebe i tvoje drugove, šta si tada poželeo?

„Čovek u tom trenutku ne zna šta bi poželeo, jer jednostavno nije svestan toga. Ja, koji nikada ne plačem, osetio sam suze u očima. To je božanstven osećaj, jer tek tada vidiš koliko taj narod veruje u nas i koliko i njima znači osvajanje tog zlata. Jedino što sam tada mogao da poželim je to da siđem dole u tu masu i da se sa njima veselim!”

Šta misliš o zabrani skupljanja ispred Gradske skupštine istog dana u 20.00 h?

„Čuo sam još od par ljudi komentare da je u 20.00 h bio organizovan neki doček-skup ispred Gradske skupštine i kao da ćemo mi da se pojavimo tamo. Stvarno ne znam ko je to, kako i zašto organizovao. Nemam nekog posebnog komentara na to. Očigledno je da je došlo do pogrešne organizacije u svemu tome. Mi nismo bili obavešteni o bilo čemu te vrste.”

Kada ste stigli Đole je hteo da kaže par reči, međutim, ozvučenje je kiksnulo?

„Normalno je da se desi neki kiks, ozbirom da su svi žurili da sve bude u redu kada mi stignemo.”

Za kraj, poruči nešto ljudima koji su vas čekali na Trgu i bili uz vas sve vreme.

„Poručio bih im da veruju u sportiste, jer oni su još uvek neiskvareni ljudi, ljudi zdravog razmišljanja. Hvala vam puno i vidimo se sledeće godine! Proćiće još puno vremena dok Jugoslaviju neko ne skine sa trona. Mogu jedino ponovo da nam uvedu neke sankcije – da Jugoslavija ne bude prva. Poručujem im da ćemo se iduće godine opet veseliti, jer treba mnogo veselja i radosti ovom narodu!!!”


Nasmejani Nikola Bulatović
Nikola Bulatović 1997

Razgovor vodila: Sanja Mirković

Naslovna fotografija: kombinacija slike iz časopisa i slike sa sajta pixabay.com

Fotografiju na kraju teksta zabeležila: Una Miladinović

Obrada celokupnog materijala: RetroPressAdria

(„Super tin”, 1. avgust 1997.)

Saznajte i...

Please follow and like us:
error0

1 thought on “Nikola Bulatović: Moćno i borbeno (1997)

  1. I have been surfing online greater than three hours today, but I never found any interesting article like yours. It’s lovely price enough for me. In my view, if all site owners and bloggers made excellent content material as you did, the internet might be much more helpful than ever before.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *