Poseban osvrt: Više televizije ne praznuju kao pre…

Dokument života

Decembar 2019: Za tekst koji ću vam danas prirediti me je inspirisala tema u jednoj blogerskoj grupi koja se odnosi na zadatu temu na koju treba da napišemo tekst tokom decembra. Iako je tema teksta da govorimo o srećnim vremenima koje smo provodili sa voljenom osobom što se praznika tiče, a koje više nema, moram vam priznati da se takva osoba u mom životu još uvek nikad nije stvorila. A i da imam takvu omiljenu osobu koja više nije među živima, nisam za nju bio nikad organski vezan jer nisam imao nikakvu posebnu sklonost ka stvaranju odnosa sa određenim delom moje rodbine zbog razlika u interesovanjima i stavovima. Jedina prava osoba sa kojom sam delio svoje istomišljeničke stavove za sada je bila samo televizija i njihov praznični program.

Vezujem se za srećna vremena televizije i njihovih novogodišnjih programa kada sve nije bilo tako monotono i predvidivo. Nekad nam Pink nije servirao za svaki praznik prvih šest delova „Ludih godina / Žikine dinastije”, nekad nam RTS nije servirao „Tesnu kožu” a ni Breninu filmsku trilogiju „Hajde da se volimo” za prve praznične dane niti „Montevideo” i „Zonu Zamfirovu” za božićne praznike. A što je još gore, nekad nam RTS nije priređivao muzičko-nostalgična narodna novogodišnja veselja, kao što su to činili za prethodna četiri i za peti novogodišnji doček. Takav program nikad, ama baš nikad, neće spadati u srećna televizijska vremena. Po takvim tzv. „tradicionalnim sadržajima”, Srbija više podseća na azijske države nego na evropske.

Moja generacija, kao i sve prethodne do pojave tzv. „milenijalsa” imala je čast da gleda novogodišnje programe koji su bili koncpirani po principu „The best of svega i svačega”. Dakle, tokom tih prazničnih dana je 24 sata non-stop bio emitovan pregled svega onoga što je obeležilo minulu godinu, bilo da su u pitanju spotovi, muzička, politička, ekonomska, sportska ili šoubiz dešavanja. U praznini su se nalazili uglavnom premijerni svetski filmski hitovi ili mini-serije novijeg datuma, nebitno da li je animiran ili igrani sadržaj.

Za animirane i ostale dečije programske sadržaje su obično bili rezervisani 1, 2. i 3. januar, i to period od jutarnjih sati do kraja prepodneva. Nije bilo ničeg lepšeg za decu nego kada se probudiš, a sačeka te u tom trenutku neki premijerni sadržaj za decu, nebitno da li je neka emisija od Kockice, Minje Subote ili Mande, ili najnoviji dugometražni animirani film iz elitne produkcije, nebitno da li je iz redova Diznija ili neke druge producentske kuće njihovog ranga.

Što se tiče zabavno-muzičkih sadržaja, RTS je na prva dva programa obično servirao različite emisije u trajanju od pola sata ili sat, što je za sve gledaoce bio omiljen koncept novogodišnjeg programa. Sve je to uništilo pinkovsko-grandovsko plejbek narodno veselje čiji je koncept RTS sada iskopirao jer je sadašnja urednica zabavnog programa, inače vrsna žena i novinar Olivera Kovačević, po svaku cenu želela da povrati stari ugled RTS-u, i to na vrlo pogrešan način koji je nailazio na podeljene kritike. U tome je i uspela, a današnji gledaoci RTS-a joj zameraju to što u zabavnim emisijama previše potencira nostalgiju tokom cele godine. Ni programi: „Očekujte neočekivano”, „Budimo prijatelji”, „60 uzbudljivih godina”, „Novogodišnja bajka” i „Noć šampiona” nikad nisu i nikad neće spadati u srećno detinjstvo dečjih televizijskih gledalaca, već u bezbrižan period roditelja, ljudi srednjih godina i brojnih gerontologa zato što je za njih takav program prvenstveno i bio namenjen.

Nezaobilazan deo nekadašnjih NG programa u smislu zabavno-muzičkih sadržaja su takođe bili i najprimećeniji koncerti u prethodnoj kalendarskoj godini, koji su mesto obično dobijali na Prvom programu državne TV. To je bio izuzetno hvaljen koncept jer si mogao da vidiš kako tvoji omiljeni ljubimci zvuče uživo. Na takva vremena će za Novu 2020. godinu gledaoce podsetiti RTS tako što će emitovati smiksan odabran materijal sa Bajaginih i Čolinih nedavnih beogradskih koncerata, s tim što je problem u tome što će Čola ići na Prvi, a Bajaga na Drugi program. Ali, kakav zvezdani tretman, takav i prostor, reklo bi se.

U gornjim redovima sam napisao da je smešno to što se za praznike puštaju isti domaći filmovi u današnje vreme. Pretpostavljam da je to regulisano nekim ugovorima da se puštaju samo u određenom terminu i razdoblju, što za inostrane filmove mogu da razumem, a za domaće nikako. Zašto? Zato što se za inostrane filmove može lako regulisati koji filmovi mogu da se puštaju u toku praznika, a koji izvan njih, a to sve zavisi od njihovog trajanja. Npr. mogu da razumem puštanje blokbastera i raznih namenskih filmova tokom tog perioda, ali, ne mogu da razumem puštanje npr. „Tesne kože” i Brenine trilogije isključivo tokom tog perioda? Pa, brate moj, ta dva filma nemaju nikakve veze sa praznicima i mogu da idu u bilo koje doba godine, s obzirom na njihovu tematiku. Plašim se da će isto raditi i za prvi deo filma „Južni vetar” koji će premijeru imati baš tokom praznika. Barem smo mi po gledanju filmova za praznike prolazili bolje od današnjih generacija…

Nezamislivo je bilo i bez Bečkog novogodišnjeg koncerta ni bez ski-skokova „Četiri skakaonice”. U današnje vreme je RTS ovaj prvonavedeni događaj skrajnuo u sporednu stranu preseljenjem na Drugi program, što je za one gledaoce iz bezbrižnih vremena ogromna greška, a što se tiče novogodišnje turneje u ski-skokovima, nema veze što je interesovanje za taj sport u Srbiji slabo, ali, postoje i oni koji ne žele da gledaju „Eurosport” i slušaju Nenada Maksu, bez obzira na to što on nije loš komentator. postoje i oni koji žele da gledaju ponovo to na Prvom, a ne na Drugom programu, kao i da iznajme spomenutog Maksu zato što je on pravi naslednik Duška Koraća.

Time se dolazi do zaključka da su sve prethodne generacije prošle bolje od današnje što se tiče serviranja novogodišnjeg programa na televizijama. Nekada su urednici na televizijama uažavali stavove gledalaca i slušali ih, a danas se bave samo nametanjem svog ukusa i željom da gledaoci to na silu prihvate. Za ovakav program kakav je nekad bio sam i najčešće vezan jer to je bio pravi recept za sve ljubitelje malog ekrana. Tada su i jela uz TV bila ukusnija, i slobodno vreme je bilo lepše između gledanja TV-a. U današnje vreme to nije više takav slučaj za mlade već televiziju gledaju danas gerontolozi i urednici se njima prilagođavaju.

Voleo bih zato kada bi televizije ponovo pravile novogodišnje programe po uzoru na one nekadašnje, voljene međ’ svim generacijama, jer pay up koncept je prolaznog karaktera i od prošlosti se više nikako ne može živeti. Stari novogodišnji sadržaji su ostali u srcima svih ciljnih grupacija, zato poručujem TV urednicima da za Novu 2021. godinu vrate stare, zaboravljene vrednosti u naše domove, pa da se opet prave programi koj će ostati u srcima ciljne pubilke. I da, treba da se izbegava monotonost i predvidivost.


Tekst napisao: RetroPressAdria

Posvećujem ga u potpunosti Radio TV Forumu.

Please follow and like us:
error0
Tweet 20

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *