Sindy 1998 - Nažalost, na našu sreću

Sindy: Nažalost, na našu sreću (1998)

Muzika Sport

Decembar 1998: Ćao lučići… Prođe još jedna godina, bilo je tu gotivnih, ali i prilično „trulih” dana, ali nikada nam se više neće vratiti, pa nećemo biti toliko strogi. Želim vam lud provod na dočeku, ako se nađemo zajedno, videćete, tu ima da bude ludilo.

Ludilo je i na našoj estradi non-stop… Sve je počelo uspehom odbojkaša, koje su svi naši novinari uporno nazivali zlatni, iako su osvojili srebro. Voja Nedeljković, zvani Ž-Dur, toliko se drao razgovarajući s njima pred skupštinom da je zaslužio medalju za arlaukanje. Pošto su igrači odmah „zbrisali” u svoje inostrane klubove, nama ostade kapiten Željko Tanasković, koji je obišao sve TV stanice kao gost u svim mogućim emisijama. Jedino je izostao kao treći agent da malo pripomogne Molderu i Skali u „Dosijeu X”…



Primećujem da je ime Milan veoma popularno neđu našim narodnim pevačicama. Anica, kojoj je član grupe „Dobar, loš, zao” skrenuo pažnju da ne oblači minić, znate već zašto, pevuši:

Milane, Milane, jabuko sa grane,

brala bih te, brala bih te,

al’ ne smem zbog nane…

Anica Milenković, „Milane”

Na tapetu Sindy se našao i hit „Milane” pevačice iz Kasidola Anice Milenković – nastup iz prvog izdanja „Grand Show”-a iz 1998. godine

Sigurno niste znali da Milani rastu na jabukovom drvetu, ali Anici se ne da da ubere ni jednog od njih.

Milan je aktuelan i u pesmičici Viki Miljković, ali se od jabuke transformisao u – ružu!

„Bež’ Milane, moja ružo,

ćale mi se naoruž’o,

u vazduh će sve da digne,

ne daj bože da te stigne.”

Viki Miljković, „Bež’ Milane, moja ružo”

Nezaobilazna je bila i Viki Miljković s hitom „Bež’ Milane, moja ružo”

A koje ime preferira Vera Matović? Nećete verovati, opet Milan. Preciznije – Milanče:

„Moj Milanče,

nosim tvoje lanče,

da li da ga kidam

il’ da ga ne skidam.”

Vera Matović, „Milanče, nosim tvoje lanče”

Niz pesama o Milanu opevanim te 1998. godine, Sindy je završila sa Verom Matović

Očigledno je recept jednostavan: u narodnjačkom blenderu dobro izmiksovati sledeće sastojke: muško ime Milan, pazite, ni jedno drugo ne dolazi u obzir, stroge roditelje i užu rodbinu patrijarhalnih nazora, cveće, voće i ostale biljčice i kao klimaks kompozicije, žestoku eksploziju! I sve to, normalno, začiniti vizuelnim, nezaobilaznim modnim detaljima – golim stomakom, vrućom mini-suknjom i raskopčanim sakoom ispod koga viri najvažniji deo novokomponovane garderobe – wonderbra!

Manekenka Ivana Berendika vratila se iz Tokija i ćaskala o svom boravku u inostranstvu. Prvo se pohvalila i potvrdila da je bivša modelsica, to su one što puće usne, dižu obrve, ne znaju da pevaju i takođe nose „magične” prsluke, kao malo pre pomenute turbo-pevačice, a onda joj je postavljeno pitanje: kako izgleda Tokio kad je izašla iz aviona? Pa, pretpostavljamo da liči na sve ostale aerodrome u svetu: ima tu boinga 737, zatim 727, zaluta neki DC 10… Tu su i nasmejane stjuardese, duty free-shop, koferi koji se vrte na pokretnim trakama… Berendika je jedva „sricala” rečenice na svom maternjem jeziku, ali je posle objasnila da je zaboravila srpski i da je bilo pametnije da su radile intervju na engleskom. I ja tako mislim – tako bi se naslađivali mesecima…

Obožavam TV seriju „Ali Mekbil”, ni jednu nisam do sada propustila. Ona je baš „cool”, luckasta, prirodna, blesava i – nema frajera. Navijam da se ponovo „smuva” sa svojim bivšim dečkom Bilijem, koji je oženjen Džordžom – ona me je nervirala i kao Elison u TV seriji „Merlose Place”. Ali, uvek mora da postoji neko ali… ovoga puta ne Mekbil. Ima tu reklama za cigarete „kim”, koja ide non-stop, praćena songom koji, čini mi se, peva svestrani indeksovac Mićko. Čula sam da čovek snima ploču, da sve radnje radi, ali ovaj šlager je nikakav u svakom pogledu: uverena sam da je i komponovao muziku, pisao tekst, a o kvazisenzualnom falsetu neću ni da pričam. Možda to ima i svoju dobru stranu – čim mu čujem umilni glasić, skočim do kuhinje po kokice, ili da smućkam nes-kafu…



Toga sam se i plašila: vratili su se Saša i Peja. Raspade se društvo u ZAM-u, ostaše njihove dve emisije na TV „Pink” i rodiše se još tri nove disko kuće Grand produkcije. Koji horor! Saša u crvenom, Peja u žutom sakou, jedan urla: „Dobro veče Jugo”, drugi „Dobro veče Evropo”, orkestar u belom, a meni se zacrni pred očima. Pa, kad podvrisne Saša „Idemoooo”, pa se Peja na to nadoveže sa svojim „Idemoooooooooo”, a ono niko neće da ode, samo dolaze. Dođe tako Nataša Đorđević koja je dosad 79.452 puta otpevala prekrasan refren:

„Da umrem od tuge,

eto to mi dođe,

a tebi, a tebi,

ni suza da pođe”

Nataša Đorđević, „Da umrem od tuge”

Nataša Đorđević peva Da umrem od tuge u prvom „Grand Show”-u

A onda Mile Kitić sa svojim „do sreće daleko, do Boga visoko”, pa Aca Ilić koji ga začini:

„Na ulici prosila,

il’ dukate nosila,

moja duša tobom se najviše ponosila”

Aca Ilić, „Na ulici prosila”

Stvarno ludilo. Došli su i Maja Marković i Čeda Čvorak, ona pevala hit iz „Titanika”, on ćutao, da bi posle saopštio da će Novu godinu dočekati u Lozani, a ne u Loznici. To je valjda bio štos. Saša za to vreme trči, drhti mu onaj glasić, ponaša se kao Kermit u „Mapet-šou”. Ali, Saši ne fali inspiracija. Već spomenutom Željku Tanaskoviću postavio je legendarno pitanje, mada su sva njegova pitanja legendarna:

„Kako je to biti povređen?”

Ali, Saša voli sport, pozvao je u goste i saveznog kapitena Milana Živadinovića, koji je bio toliko razdragan i srećan, kao da je umesto Saše i Peje video Ronalda i Vijerija. I Živadinović se uklopio. Kaže: „Mi smo, nažalost, na našu sreću, morali da pobedimo Irsku”. Ali, nema mesta panici, Saša i Peja pričaju mobilnim na sceni, u pozadini Njujork, vidi se Kip slobode, a na sceni Poselo.

„Idemoooooo”, viče Sale.

„Idemoooooo”, viče Peja.

Ali, nikako da odu. Zato, odoh ja… I srećna vam još jednom Nova godina. Vaša

Sindy.


Logo rubrike „U fazonu jedne tinejdžerke" 1998.
Sindy – „U fazonu jedne tinejdžerke” 1998.

Naslovna slika: kombinacija slike iz časopisa „Huper” i templatea sa sajta canva.com

Obrada celokupnog materijala: RetroPressAdria

(„Huper”, 29. decembar 1998.)

Saznajte i...

Please follow and like us:
error0

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *