Siniša Pavić: Humor je red u haosu stvarnosti (1998)

Televizija

Mart 1998: Autor popularnih TV serija koje se sa velikim uspehom repriziraju na Prvom i Trećem kanalu RTS već je napisao scenario za prvih 12 epizoda novog serijala „Porodično blago” čije snimanje započinje u maju.

Subotom i nedeljom na Prvom i Trećem kanalu RTS-a repriziraju se dve popularne domaće humorističke serije: „Bolji život” i „Vruć vetar”. Obe je napisao Siniša Pavić. I pored toga što im ovo nije prvo repriziranje i što su napisane i snimljene u vreme kad smo živeli u potpuno drugom sistemu vrednosti one su i sada rado gledane i odišu humorom koji se bazira na vrlinama i manama ovdašnjeg mentaliteta. Novost je da je za početak maja predviđeno snimanje nove serije Siniše Pavića koja će nositi naziv „Porodično blago”, a predstavljaće plod saradnje RTS-a i „Komune”. Stožer priče su dve porodice ali, kako kaže autor, u seriji će biti manje nego ranije ostvrtanje na aktuelne okolnosti, a biće manji broj uloga nego što je to bio slučaj u „Srećnim ljudima”. Do sada je napisano 12 epizoda, a do početka snimanja biće gotovo 15…


Proba vremena

„Serija „Vruć vetar” je počela da se emituje 6. januara 1980. istog dana kada je saopšteno da je predsedniku Titu amputirana noga”, kaže Pavić, „To je bila katastrofa, serija je emitovana dok je nacija pratila svakodnevne zdravstvene biltene o Titu koji su čitali u Dnevniku i nikada nismo bili sigurni da li će sledeće nedelje biti emitovana nova epizoda ove serije ili će biti proglašena žalost… U međuvremenu serija je reprizirana samo jednom i to u letnjem periodu, a sada ima odličan, udarni termin i čujem da su reakcije gledalaca dobre. Mnogi je gledaju prvi put, a oni koji su je pratili premijerno, dakle gotovo pre dve decenije, ponovo u njoj nalaze elemente koji su im duhoviti i zanimljivi. Zapravo, posle tako dugog niza godina se tačno vidi da li je napravljeno nešto što vredi ili ne, da li je izdržalo probu vremena. Kažu mi gledaoci i za „Bolji život” i za „Vruć vetar” da im se sada, kada gledaju reprizu te serije, čine još zanimljivijim baš zbog te vremenske distance.”

Dakle, one pripadaju drugom vremenu, drugom društvu i drugoj državi i zato je ova provera valjanosti prava. U prvom premijernom gledanju serije uvek kod gledaoca dominira radoznalost u vezi s onim šta će se desiti s likovima. Tu je fabula primarna, a promakne ono što je važnije: kako je urađena serija, da li ima duha, da li leži na dobroj dramaturgiji, na dobrom rediteljskom radu, da li je urađeno profesionalno i da li poseduje onaj duh koji nije vezan za aktuelno. Pravi humor je onaj koji se bazira na suštini ljudskih odnosa. Isidora Sekulić je rekla: „Kod humora se uspostavlja red u haosu stvarnosti“, odnosno humor svojim paradoksima, obrtanjem reda stvari uspostavlja drugu harmoniju koju, bez humora, stvarnost ne nudi.


A sad, adio…

Serija „Vruć vetar” je pisana 1977. i 1978. godine a snimana 1979. U seriji svaka epizoda zaokružuje jednu temu iz života čoveka: profesija, brak, stan, preljuba i na kraju nalaženje svog pravog mesta. U pisanju scenarija za seriju „Vruć vetar”, Siniša Pavić je primenjivao dramaturški koncept kombinujući iskustvo na pisanju serija „Diplomci” i „Pozorište u kući”.

„Ta serija je za to vreme rađena sasvim neobično”, nastavlja Pavić, „gotovo filmski. Snimana je filmskim kamerama, reditelj Aca Đorđević je deset epizoda snimao punih devet meseci. Koliko je to bilo pažljivo rađeno govori primer da smo jednu epizodu „Boljeg života” snimali nedelju dana. Kako je opadala finansijska moć u produkciji, tako je sve više padao teret na našu veštinu da napravimo priču koja je zanimljiva. To i nije tako loše za pisca, jer ga primorava da ne barata spoljnim efektima, već da prava vrednost bude u priči, likovima i dijalozima, a da sve ono što je spoljna, vizuelna raskoš, elinimiše. Primetili ste da je treća epizoda „Vrućeg vetra” snimljena u Frankfurtu, gde je Šurda otputovao da traži posao. To su lepi pasaži, vidi se da je snimano bez žurbe i štednje. Lik Borivoja Šurdilovića kojeg igra Ljubiša Samardžić je prisutan u 90 odsto kadrova serije, on zaista dominira, a istovremeno je imao veoma jake partnere.

Interesantno je da je i pesma A sad adio koju je za seriju komponovao Vojkan Borisavljević postala evergrin melodija. Sećam se da sam ga zamolio da napravi kompoziciju sa grčkim melosom jer je tema posvećena, ne čežnji za grčkom zemljom, već žudnjom za suncem i za nekim lepšim, opuštenijim životom, jer Šurda kad mu je najteže pusti na kasetofonu tu pesmu i kaže da voli Grčku jer je to zemlja u kojoj svi igraju. To je tipično za čoveka koji ne voli svoj posao a voli život i zamišlja ga drugačijim… Moja osnovna ideja vodilja kada sam počeo da pišem seriju je bila traganje čoveka za zrnom talenta u sebi. U to vreme sam imao mnogo poznanika i prijatelja koji su bili nezadovoljni svojim poslom i to nezadovoljstvo sam počeo da zapažam tada kada su mi se žalili na neke druge ljude koji rade posao sa mrzovoljom. To sam uzeo za moto čitave serije, jer mislim da bi ljudi bili mnogo srećniji kada bi mogli da rade posao koji vole. To je kao kad Šurda kaže u „Vrućem vetru” da je život kao šahovska tabla: kad konj nije na svom mestu, a ni čovek nije čovek, ako nije na pravom mestu. Mislim da je ta serija rađena vrlo koherentno i dobro i da će moći da se gleda ponovo i kroz 20 godina…


Siniša Pavić: Život je kao šahovska tabla… (1998)

Razogovor vodila: Meri Bilić

Obrada celokupnog materijala: RetroPressAdria

Naslovna slika: kombinacija slike sa sajta pixabay.com i slike Siniše Pavića iz „Radio TV Revije”

(Radio TV Revija, 21 – 27. mart 1998.)


Bonus – intervju sa Sinišom Pavićem iz 1994. godine

Intervju sa Sinišom Pavićem iz časopisa „Huper” iz 1994. godine…

Saznajte i...

Please follow and like us:
error0

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *