„Titanik”: Prohujalo sa ledenim bregom (1998)

Film

Mart 1998: Najveći bioskopski hit u istoriji filma koji je upravo stigao u naše bioskope, nominovan inače za 14 „Oskara”, postao je pravi filmski, kulturološki, pa i socijalni fenomen u svetu. Sve što ima veze sa njim, makar i posredno, odmah se pretvara u zlato…

Devedesete su dobije svoje „prohujalo s vihorom” a stogodišnja filmska istorija najkomercijalniji film svih vremena. Moguće je da Džejms Kameronov „Titanik” (upravo stigao u naše bioskope) krajem meseca postane i apsolutni rekorder u „Noći Oskara” jer kao hit koji je nominovan u čak četrnaest kategorija ima šanse da nadmaši „Ben Hura” koji je osvojio jedanaest statueta. Kao god prošao što se tiče „Oskara” ovaj film će ostati upamćen u istoriji filma kao čudo, pa i fenomen i to u skoro svim mogućim elementima. U onom danas najvažnijem – novčanom – „Titanik” je izgleda već kupio kartu za večnost i laskavu titulu najkomercijalnijeg svih vremna pošto će krajem marta, po svim pokazateljima i veoma ozbiljnim procenama za to merodavnih službi, dostići sumu od milijardu zarađenih dolara! Biće to prvi film koji je u toj meri opelješio blagajne. Ali to ni izbliza nije kraj čudesima vezanim za „Titanik”.


Prva i poslednja plovidba „Titanika" u istoimenom filmu iz 1997. godine.
Prva i poslednja plovidba najluksuznijeg broda na svetu: scena iz „Titanika”

Rekord za rekordom

Osim što je u bioskope ušao kao najskuplji film u istoriji (sa pedesetak miliona dolara utrošenih za potrebe marketinga, ovaj usisivač za novac koji su finansirala dva „mejdžors” studija, „Foks” i „Paramaunt”, progutao je više od trista miliona zelenih novčanica ne bi li doživeo svoju premijeru prošlog Božića), „Titanik” je jedini megalomanski projekat koji je za veoma kratko vreme pokrio sve troškove i počeo da donosi zavidan profit.

Njegov „blic-krig” u tom smislu je bez presedana. U Sjedinjenim Državama, recimo, gde se takvi detalji prate s posebnom pažnjom, „Titanik” je prešao cifru od 350 miliona dolara inkasa za rekordnih 58 dana boravka u bioskopima. Time je do nogu potučen dotle nedostižni rekord Spilbergovog „Parka iz doba jure” koji je za 67 dana uspeo da zaradi 300 miliona dolara.

„Titanikov” konačni bilans još nije na vidiku. Njegova eksploatacija će potrajati bar još nekoliko godina računajući i plasman na ostalim medijima. U tom drugom i vremenski značajno dužem krugu eksploatacije profit će dva pomenuta studija deliti u odnosu 60:40 posto u korist „Foksa”, koji je uložio više sredstava za njegovo snimanje i promociju.

„Titanik” je film koji je najduže proveo na prvom mestu najgledanijih (dva i po meseca) u Americi. Njegov „saundtrak”, delo iskusnog Džejmsa Hornera, iako sklop namenske muzike, po definiciji sasvim nekomercijalan, postao je najbrže i najbolje prodavani album filmske muzike koji je širom sveta razgrabljen u više od deset miliona primeraka i još uvek se dobro prodaje.

Jasno je da je „Titanik” postao univerzalno primamljiv proizvod i da sve što makar i posredno ima veze sa njim odmah postaje komercijalno. Tako je propratna industrija (suveniri, posteri) zgrnula na desetine miliona dolara, izdavači knjiga o najčuvenijem brodolomu u istoriji pomorstva jednostavno ne mogu da postignu da odštampaju dovoljan broj primeraka knjiga koje se bave ovom temom. Na Internetu „Titanikov” sajt prosečno biva posećen četiri miliona puta svakoga dana!


Kejt Vinslet i Leonardo di Kaprio u „Titaniku" 1998. godine.
Ljubavna priča u srcu spektakla: Kejt Vinslet i Leonardo di Kaprio (1998)

Magična privlačnost

Za euforiju oko ovog filma ne postoje granice. Titanik” je film na svim kontinentima. Najgledaniji je film u, recimo, Meksiku i Hongkongu od kada u tim zemljama postoje bioskopi. U Francuskoj, a to je inače slučaj i u mnogim drugim zemljama, ima gradova u kojima su lokalni bioskopi posećeni od većeg broja ljudi nego što ima stanovnika! Razlog: „Titanik” se gleda više puta!

Jedna od najznačajnijih tajni ovakvog uspeha Kameronovog filma leži upravo u tome što ga najveći deo publike gleda više puta iako film traje tri časa i petnaest minuta. Najzanimljivije u njegovoj izgleda magičnoj privlačnosti je to što je u osnovi reč o nežnoj romantičnoj priči koja je samo smeštena u dramatično okruženje (otud i stoji poređenje sa čuvenim hitom „Prohujalo s vihorom”). Kada se pogleda lista prvih 15 filmova koji su zaradili najviše novca, nijedan od njih nije bio ljubavna priča. „Titanik” je i na tom polju probio led. Čudesno za film koji, inače, traje tačno 34 minuta duže, nego što je trebalo da pravi „nepotopivi” Titanik ode na dno okeana.

Čudesno je i to da je on tako ozbiljno prihvaćen od strane kritike (nagrade „Zlatni globus” i razna esnafska priznanja) i Američke filmske nagrade koja ga je nominovala za „Oskara” u čak 14 kategorija čime je izjednačen rekord filma „Sve o Evi”. Kada je reč o „Oskarima”, „Titanik” je zaradio dvostruko više od ukupne zarade svih ostalih kandidata koji jure priznanje za najbolji film. Ukoliko bi osvojio tog „Oskara”, zanimljivo, bio bio prvi film za poslednje tri i po decenije (od trijumfa mjuzikla „Zvuci muzike”) koji je pobedio, a da njegov scenario nije ni nominovan za nagradu. Uzgred, osamdesetsedmogodišnja Glorija Stjuart, koja u filmu igra lik koji u mladosti tumači Kejt Vinslet, najstarija je glumica koja je ikada nominovana za „Oskara”, a prvi put se desilo i to da su dve glumice nominovane za „Oskara”, tumačeći u istom filmu isti lik…


Kejt Vinslet u „Titaniku" 1997. godine.
Mlada Kejt Vinslet očekuje „Oskar” za ulogu u „Titaniku” (1998)

Tekst napisao: V. Paunović (Vladan Paunović)

Obrada celokupnog materijala: RetroPressAdria

(„Radio TV revija”, 21 – 27. mart 1998.)

Please follow and like us:
error0
Tweet 20

2 thoughts on “„Titanik”: Prohujalo sa ledenim bregom (1998)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *