Veselin Petrović - Cover Page

Veselin Petrović: Fajter među obručima (2001)

Košarka Sport

Decembar 2001: Život ga nije mazio. Veselin Petrović je sa 24 godine svašta preturio preko glave. Delio je sudbinu mnogih Srba iz Bosne, seljakao se od grada do grada. Danas je uzdanica košarkaškog kluba Partizan i reprezentacije. Bio je među dvanaestoricom zlatnih na minulom Prvenstvu Evrope u Turskoj, a u kategoriji do 22 godine osvijio je zlato na Evropskom i bronzu na Svetskom prvenstvu. Za njega kažu da je sinonim za borbenost, upornost, hrabrost… Život ga je naterao da se bori, tako da je i na parketu pravi fajter.

Veselin Petrović 2001 - 1
Veselin Petrović pod objektivom Slobodana Pikule (2001)

Porodica mi je bila raštrkana, otac u logoru. • U Novi Sad sam stigao sa dvadeset maraka u džepu, živeo od meseca do meseca, hranio se u pekari jer sam imao novca samo za kiflu i burek. • Nemam devojku, jer ne ulazim lako u vezu. Čekam pravu koja će moći da me razume i da me voli ovakvog kakav sam sa 108 kilograma i 195 centimetara

Citati iz intervjua

Prvo pa zlato

Prvi put si zaigrao na Evropskom prvenstvu u najjačoj selekciji i osvojio zlato. Da li si se pre prvenstva nadao da ćeš biti među 12 igrača?

Presrećan sam što sam igrao u A timu, osvojio prvu medalju i odmah zlato! Iskreno, bio sam zadovoljan i kada sam se našao među 16 igrača. Svi smo želeli da putujemo u Tursku i kada je selektor saopštio spisak na kome se našlo i moje ime, bio sam ponosan. Znao sam šta nacija uvek očekuje od košarkaša i rešio da iskoristim svaku ukazanu priliku.

Na utakmici protiv Letonije svi naši navijači su tražili od trenera da te uvede u igru. Čime si zaslužio takvu podršku navijača?

Iskreno – ni sam ne znam. Verovatno zato što uvek izgaram na terenu, naročito u odbrani. Obično su glavni oni koji daju koševe, a kad igraš jaku odbranu, to se nekako podrazumeva. Izgleda da publika sada zna i to da ceni.

Primećene su i navijačice koje su na majici nosile svaka po jedno slovo tvog imena. Zašto li su baš tebe odabrale?

Poznajem jednu devojku iz „Pionira”, Dudu Petrović, koja je navijačica Partizana. Ona mi je prišla sa drugaricama u hotelu u Turskoj, pričali smo, šalili se… Njima se svidelo što sam ja prirodan i komunikativan i rešile su da mi daju podršku.

U toku meča sa Hrvatima, prilikom koškanja Tomaševića s jednim protivničkim igračem, komentator Šarenac je prokomentarisao „E, što sad Vesa nije u igri?” Da li te to bije glas da voliš da se biješ sa protivnikom i bez lopte?

Nije to! Meni su saigrači svetinja: i drugovi i prijatelji i uvek ću svakom da priskočim u pomoć. Mi smo na terenu kao jedna porodica i moramo da se držimo zajedno. Imao sam tokom karijere nekih čarki, ali nisam od onih koji hoće po svaku cenu da se razračunaju s protivnikom.


Veselin Petrović 2001 - 2
Veselin Petrović: Ljubimac navijača – hrabar, uporan, požrtvovan (2000)

Dočekao balkon

Kako si doživeo doček u Beogradu i slavlje?

Bio sam najsrećniji na svetu. Sećam se da sam do juče i ja bio u publici i pozdravljao osvajače medalja. Maštao sam da ću se i sam naći na balkonu jednog dana i to se desilo. Kad vidiš sve te razdragane ljude, svaka priča je suvišna. Slavlje smo počeli posle finala u Turskoj. U diskoteci „Čajna Vajt” svirala je neka rejv muzika. Onda su upali trubači. Meni lično je bilo najlepše u jednom studiju na Dorćolu, gde smo zlato slavili svi igrači i stručni štab sa prijateljima. To je ono najbolje!

Tvoja sportska priča je zanimljiva. Počeo si sa rvanjem?

Nagovorio me je brat, dok sam bio u drugom osnovne. On se takođe bavio rvanjem. Na prvom takmičenju bio sam treći u BiH. Do sedmog osnovne tri puta sam bio prvak Jugoslavije do 42, 58 i 60 kilograma. Bio sam najmlađi. Posle mene najmlađi je bio čak šest godina stariji od mene. Prvi put sam dobio dobre batine, ali se nisam obeshrabrio.

Otkud onda ti među obručima?

Kada je otišao trener Obren Serafijanović, koji mi je mnogo značio, i ja sam digao ruke od rvanja. Prešao sam na košarku koja je tada bila najpopularnija. Igrao sam u „Bosni” sa 14 godina i brzo stigao do selekcije, u kojoj su bili i Glintić, pokojni Haris Brkić… Zatim je počeo prokleti rat i moja porodica se preselila u Crnu Goru. Igrao sam kratko u Rudaru iz Pijevalja. Sećam se da sam stopirao kako bih išao na treninge. Bio je to strašan period.

Prešao si u Vojvodinu. U to vreme ti je otac bio u muslimanskom zatvoru. Sigurno je bilo teško igrati košarku?


Veselin Petrović 2001 - 3
Veselin Petrović u hodu (2001)

Parket umesto strunjače

Porodica mi je bila raštrkana, otac u logoru. U Novi Sad sam stigao sa dvadeset maraka u džepu. Živeo sam od meseca do meseca, u iščekivanju. Kada smo saznali da je otac premešten u centralni zatvor, bilo nam je lakše jer je to bilo pod kontrolom međunarodnih organizacija. Trenirao sam i životario. Omiljeno mesto za izlaske bila mi je pekara, jer sam imao para samo za burek i kifle.

Priča je, na sreću, imala lep kraj?

S ekpom „Vojvodine” stigao sam u Podgoricu na utakmicu protiv „Budućnosti”. Krenuli smo na meč, a ja sam se vratio u hotel jer sam zaboravio torbu. U tom trenutku mi je zazvonio mobilni i brat mi je javio da su oca posle tri i po godine pustili. Mojoj sreći nije bilo kraja. Nisam ni razmišljao o utakmici, već samo o tome da što pre vidim oca.

Iz „Vojvodine” si prešao u FMP, a potom u Partizan. „Sekiraju” te povrede?

Neki maler me je potrefio. Treniram i nadam se da ću brzo „u vatru”.

Mnogi te vide kao nosioca igre, uz Šćepanovića i Jovu Stanojevića?

Ja sam stariji po stažu pa ću dati sve od sebe da to poverenje i opravdam. Najbitnije je da svi igrači budu jedno na terenu, da se stvori pobednička atmosfera. Onda će sve biti pesma.

Mnogi te smatraju najboljim defanzivcem u našoj ligi. Koliko je teško čuvati protivnika, a istovremeno se čuvati da ne „zaradiš” pet ličnih?

Zavisi od psihičke i fizičke pripreme igrača. Postoje tu i mali trikovi, mada je i kriterijum sudija često neujednačen. Ja tvrdim da uspeh zavisi od dobre odbrane. Ako odigraš jaku odbranu, otvaraš kontru za svoj tim i daješ lake poene.

Bitni trenuci u tvojoj košarkaškoj karijeri?

Zlato iz Turske je najbitnije, to je sigurno. Meni su važni i neki naizgled sitni trenuci u igri. Sećam se kada sam prošle godine, u meču protiv Asvela, na 6 poena prednosti za njih, „ukrao” dve lopte. Tu atmosferu u publici nikad neću zaboraviti. Utakmica protiv Skavolinija je jedna od mojih najbitnijih u karijeri. Važni su i svi derbiji protiv Zvezde. Igrao sam ih 11, a izgubio samo dva.

Ko je u Partizanu zadužen za vedar duh, a s kim si cimer na putovanjima?

Kod Duška Vujoševića cimeri idu ukrug. Tako svako sa svakim mora da bude cimer. Čovek koji je zadužen za dobru atmosferu i šale je Aleksandar Glintić, koji „žvaće” kao radio-stanica i stalno se zeza.

Imaš li devojku?

Nemam devojku, a zašto – ne znam! Otkad sam došao u Beograd, pa ni ranije, nisam lako ulazio u veze. Popularnost donosi mnogo, ali što se devojaka tiče uvek ostaje ona sumnja da li bi bila s tobom i da nisi košarkaš, da se baviš nekim drugim poslom. Trenutno čekam pravu, koja će moći da me razume i da me voli ovakog kakav sam, sa 108 kilograma i 196 centimetara.

Koju muziku slušaš?

Sve i svašta, ali iskreno, prednost dajem domaćoj muzici. Trenutno u kolima imam novi album Cece Ražnatović „Decenija”, koji mi se sviđa.

Na mobilnom telefonu ti je melodija jedne Partizanove pesme. Slobodan izbor ili naređenje trenera?

Ha, ha, ha… To je slobodan izbor, jer ja sam partizanovac u pravom smislu te reči. Mislim da sam jedini igrač koji uvek uz sebe ima šal. Ne veruješ?

Vesa je iz džepa zaista izvadio šal Partizana, što se može videti i na fotografiji.

Veselin Petrović sa navijačkim šalom Partizana 2001.
Veselin Petrović: Šal je uvek pri ruci (2001)

Lična karta

  • Datum i mesto rođenja: 1. jul 1977, Sarajevo
  • Visina/težina: 195 cm / 108 kg
  • Auto: Golf 4
  • Hobi: šetnja po kafićima
  • Omiljena glumica: Monika Beluči
  • Omiljeni glumac: Al Paćino
  • Omiljeni film: „Lice s ožiljkom”
  • Omiljena pevačica: Ceca Ražnatović
  • Omiljeni pevač: Marko Bulat
  • Omiljena pesma: Na tronu može biti jedan (Colonia)
  • Omiljene novine: „Huper” i „Svet”
  • Vrlina/mana: Iskrenost/iskrenost

Razgovor vodio: Saša Milovanović

Naslovna slika urađena u Photoshopu i u njoj su korišćeni logo sajta, ako i slika iz časopisa „Huper”.

Fotografije postavljene unutar teksta zabeležio: Slobodan Pikula

Obrada celokupnog materijala: RetroPressAdria

(„Huper”, 11. decembar 2001.)

Please follow and like us:
error0

2 thoughts on “Veselin Petrović: Fajter među obručima (2001)

  1. Hi there, just was alert to your weblog via Google, and located that it is truly informative. I’m gonna be careful for brussels. I’ll appreciate when you proceed this in future. Numerous other folks shall be benefited from your writing. Cheers!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *