What Do You Think About – Haris Brkić (1997)

Jul 1997: Haris Brkić, rođeni Sarajlija, tokom svoje karijere igrao je za četiri kluba: sarajevsku „Bosnu” (1984 – 1992), „Partizan” (u dva navrata: 1992 – 1999. godine i kraće vreme tokom drugog dela sezone 2000/2001), čačanski „Borac” (nastupao kao pozajmljen igrač tokom sezone 1992/1993), i podgoričku „Budućnost” (za ovaj klub je igrao tokom cele sezone 1999/2000, i tokom prve polovine sezone 2000/2001). Ubijen je 12. decembra 2000. godine tako što je nepoznati napadač pucao na njega ispred parkinga hale „Pionir” sa dva hica malokalibarskog pištolja u glavu. Preminuo je tri dana kasnije.

Navijači Partizana nikako nisu mogli da prežale ubistvo njihovog mezimca, te od 2001. godine sva četiri kluba za koje je Brkić nastupao organizuju svakog leta memorijalni turnir kako bi se održalo sećanje na njega.

Međutim, kako ne bismo išli u crnu hroniku, vratićemo se na veselije teme tako što ćemo spominjati sve stvari koje do sada niste znali o njemu, a koje bi svaki navijač Partizana trebalo da zna. U pitanju su njegova mišljenja o određenim temama, i to sve zbog toga zato što bi, da je ostao živ, 24. jula 2019. godine napunio 45 godina i imao decu i porodicu.

Zvezda

Doveli su dobre igrače, uz one od prošle sezone imaju odličan tim samo je pitanje koliko će im vremena biti potrebno da se uigraju. U svakom slučaju, ove sezone će biti jedan od favorita za osvajanje titule.


Evropsko prvenstvo

Opet smo pokazali da smo najbolji. Bilo je oscilacija u igri, ali smo pred kraj igrali sve bolje. To je mnogo važno na ovakvom takmičenju, pa smo zasluženo trijumfovali.


Kup Jugoslavije

Čudno je da kup važi za veliko takmičenje, jer kada smo ga osvojili sa Lukajićem, svi su zbog izgubljene titule govorili kako ništa nismo postigli. Zato je najbolje osvojiti oba trofeja, tada niko nema šta da nam zameri.


Kup šampiona

Dosta smo uradili i prošle sezone. Verujem da ćemo ove godine otići još dalje. Ipak, u tom takmičenju mnogo toga zavisi od žreba. Imali smo nesreću da smo za protivnika prošle sezone dobili Olimpijakos i ispali iz takmičenja. Nadam se da ćemo ove sezone imati više sreće.


Profesija

Mislim da je svakom od nas košarka prvo bila igra, onda ljubav, i na kraju postala profesija. Moja sreće je što taj posao volim jer samo tako mogu izdržati sve napore i obaveze koje košarka zahteva od igrača. Zamisli da me mrzi da idem na svaki trening? Ne, to već ne bi mogao preživeti, a kamoli postići nešto.


Poroci

Nemam ih. Ne pušim, ne pijem. Ni kafu, ni alkohol. Volim da izlazim, ali retko kad imam priliku da ostanem do kasno u noć…


Brak

Možda prevaziđena stvar. Meni taj papir ništa ne znači. Mislim da je najvažnije da se na vreme uđe u brak, ni prerano i prekasno.


Kapiten

Nisam očekivao da ću postati kapiten, velika je to čast, ali i obaveza u ovako velikom klubu.


Haris Brkić 1997 – 1

Partizan

Mnogo zavisi od toga ko će otići. Biće nam veoma teško i bez Berića, a ako i Koturović nađe angažman, biće nam potrebni nadljudski napori da bismo ponovili dobre igre iz prošle sezone. Pojačanja Đokić i Radošević su odlični košarkaši, ali trebaće nam vremena za uigravanje. Cilj nam je svakako dupla kruna.


Reprezentacija

Sigurno cilj svakog sportiste. Moje je da igram što bolje, a ljudi koji prate i rade u reprezentaciji znaju koji igrač im je potreban.


Automobili

Auto je danas neophodan. Vozim „Golf VR6″, volim dobra i udobna kola. Međutim, nisam zaljubljenik u automobile, ne gledam „formulu 1″…


Porodica

Kada gledam moje drugove koji žive sami shvatam u kolikoj sam prednosti što su moji roditelji sa mnom, što imam sve skuvano, oprano… Od Partizana sam dobio stan u Kumodražu, živimo zajedno i ne mislim tu nešto da menjam. Pored tolikih obaveza ne znam kako bih stigao da vodim računa još o nekim drugim stvarima.


Novinari

Trudim se da budem korektan, nisam imao problema kada su novinari u pitanju. Međutim, moram reći da se u poslednje vreme pojavilo dosta mladih saradnika kod kojih se vidi da još nisu prošli novinarsku školu. No, nadam se da će iz tog velikog broja isplivati kvalitet i da će zameniti plejadu starih novinara.


Putovanja

Na početku mi je bilo teško stalno sa koferom u ruci. Međutim, vremenom sam se navikao. Ipak, treba naglasiti da mi putujemo najboljim prevoznim sredstvima, da je sve odlično organizovano, da mi igrači oko toga nikada ništa ne brinemo… A putovanja su toliko česta da pasoše menjamo svake godine.


Sujeveran

Ne znam šta da kažem. Ponekad jesam. Recimo, ne volim da mi crna mačka pređe preko puta.


Svađalica

Nisam svađalica, mislim da me taj epitet ne prati… Ali, nisam ni cvećka. Sve zavisi od ljudi i situacije. Recimo ako sam nervozan sve me nervira…


Detinjstvo

Roditelji kažu da sam bio mirno dete. Imao sam normalan razvoj, bez nekih trzavica ili neprijatnosti. Doduše, nisam ni ja pravio gluposti.


Haris Brkić u akciji 1997 – 2

Deca

Volim decu, slatka su, ali ne bih o antihristima kojih je sve više. Nisam razmišljao koliko ću ih jednog dana imati, suviše je rano za to.


Planovi

Ugovor sa Partizan Ineksom mi ističe za dve godine. Posle ću zavisiti od ponuda. Želeo bih da igram u nekoj jačoj evropskoj ligi. Privlače me Italija, Grčka, Španija.


Trema

Ponekad je imam, ali samo dok ne izađem na teren. Srećom, onda jednostavno nestane.


Jedinac

Nikada nisam želeo brata ili sestru, ali moram priznati, ne znam šta time gubim, ili šta bih time dobio.


Devojke

Naše devojke spadaju među lepše u svetu. Italijanke su negovanije, Grkinje mi se ne sviđaju, dok su Španjolke okej.


Miks poteza Harisa Brkića

Ljubav

Različita prema različitim osobama i stvarima. Bez nje se ne može. Mislim da je roditeljska ljubav najvažnija, bar u početku. Takođe, ni u poslu ne možeš dati maksimum ako ne voliš to što radiš. Ljubav prema suprotnom polu je treća priča, sutra će biti i prema detetu.


Prijatelji

Retkost u današnje vreme. Moraš dobro da paziš ko ti je prijatelj, a ko se pretvara da to jeste. Žao mi je što se mi sportisti ne družimo više među sobom. Jednostavno, nemamo vremena za to.


NBA

Dosta je ispred evropske košarke. Crnci su predodređeniji od nas za taj sport. NBA je vrhunac. Ako se ukaže dobra prilika neću je odbiti, ali neću na silu ići ako nisam za to. Treba biti realan.


Novac

Bez laganja, ne može se ništa bez njega. Veliki pokretač u čovečanstvu, sve se vrti oko novca. I tuga je lakša ako imaš lovu.


Škola

Završio sam Srednju elektrotehničku, ali zbog košarke nisam ništa dalje upisivao. Mislim da je škola super stvar, ali ljudi ne shvataju da nije svako za fakultet. Ne mogu da razumem studente koji jednu godinu polažu po tri, četiri puta. Kao što ne može svako biti košarkaš tako ne može svako biti ni doktor nauka, a sa tim se naš narod veoma teško miri.


Trojka Harisa Brkića sa pola terena protiv Zvezde 1995.

Uvodni deo teksta napisao i celokupan materijal obradio: RetroPressAdria

Delove teksta posle uvodne reči pa sve do kraja napisala: Gordana Čanović

Fotografije snimio: Volter Jadrešin

(„Tempo”, 23. jul 1997.)

Please follow and like us:
error0

Povezani postovi

Leave a Comment