Zdravko Čolić u fotomontaži (1997/2019)

Zdravko Čolić: Ja sam narodni pevač (1997)

Muzika

Decembar 1997: Čini se da je prošla večnost otkada je Zdravko Čolić blistao na vrhu jugoslovenske estrade. Tek poneka stara pesma podseti na vreme kada je i sama njegova pojava kod tinejdžerki izazivala masovnu histeriju. Nakon dugih sedam godina pojavio se kompakt disk „Kad bi moja bila”, a ova naslovna balada, sigurno će ponovo uzdrmati srca i bivših ali i novih tinejdžerki. Preduslovi za Čolićev veliki comeback su ostvareni jer disk potpisuje muzička elita: Goran Bregović, Momčilo Bajagić i Marina Tucaković.

Ozbiljniji osnov za novi disk postavljen je prošle godine dok je Čola sedeo uz gitaru i tada je nastalo stotinak muzičkih delića od kojih je na kraju s Goranom Bregovićem napravio osam zajedničkih melodija. Goran je napisao preostale dve, ali se njegov umetnički izraz prepoznaje na celom disku. Sve tekstove je napisala Marina Tucaković, osim dva koja su iz Bajaginog pera. Važnu ulogu programera preuzeo je Sloba Marković. Novi kompakt-disk je zanimljiva muzička mešavina – balade otpevane u pratnji simfonijskog orkestra; ima upliva bugarskog narodnog melosa ali i modernog prizvuka koji donose sestre Kovač. Na kraju tu je i jedna, kako Čolić kaže, „sevdalinka”, za koju je harmoniku odsvirao Kemiš.

Zašto su prošle tri godine od najave novog CD-a?

Tri godine su prošle, ne zato što nismo znali šta ćemo, nego su se uvek stvarale neke komplikacije. Bregović je bio u velikom poslu, a ja sam se malo nonšalatno ponašao. Nisam govorio – daj sutra – nego kad bude biće.


Zdravko Čolić - Naslovna strana 1997.
Zdravko Čolić na naslovnici „Radio TV Revije” od 20. decembra 1997.


Sve mi je bilo igra

Da li vam je žao što vam je glas tavorio deset godina?

Kad je na kraju usnimljen moj glas rekao sam – vidi, pa ja stvarno dobro pjevam. Šalim se, sada se muzički zrelo osjećam i verovatno će i to ostali primjetiti. Sad imam veći dijapazon glasa, dobio sam jednu dubinu koja se stiče vremenom i to je dobro.

Čolić priznaje da je šteta što nije pevao neko vreme, ali kaže da ne voli da radi nešto ako nije onako kako je zamislio. To je i razlog što deset godina nije bio na turneji, nastupao je povremeno, po klubovima i diskotekama i više no ikad pevao je u inostranstvu. U protekloj godini je pvao sa Lepom Brenom u Parizu. Posle ovako duge pauze svako bi se uplašio muzičke kritike, a Čola?

Ja se ne plašim jer ona polazi s jednog stanovišta, a mi s drugog. Sa stanovišta šta bi trebalo da se radi u odnosu na karijeru koja je ispred mene. Mi smo na novi album svesno uveli etno kao stilski izraz u muzičkom djelovanju. To nije nikakav folk, to je pop-muzika koja ima primese domaćeg terena.

Da li ste vi na kraju narodni pevač?

Kad čujete baladice vidite da je tu pop temelj, ali smo u bržim stvarima težili etnovarijanti. Ja sam uvijek govorio da sam narodni pjevač u smislu pristupa ljudima, ali nisam nikad rekao ni da sam rokenrol, već pop pjevač. A pop je širokog spektra, obuhvata i ovaj etnozvuk koji dajemo, ali i grande balade koje izgledaju kao da su došle iz Italije. Ako Ištar može da peva izraelske pjesme, ako „Džipsi kings” mogu da unose svoj etnoelement, zašto onda da ne možemo i mi. Uostalom Goran Bregović je kroz filmsku muziku pokazao da i mi imamo šta da ponudimo svijetu.

U toku su pregovori da se u okviru novogodišnjeg programa RTS-a snimi i šou Zdravka Čolića u okviru koga bi se promovisao novi album. Kada se čovek vrati unazad onda se seti i neizbežnih „Lokica”, ali budući nastupi zavise od TV reditelja.

Da li mislite na prošle zvezdane dane?

Ja sam sve to primao vrlo nonšalatno. Sve mi je bilo igra. Nikad nisam smatrao da je to profesija od koje treba da se obogatiš. Život je jednostavno išao u tom pravcu. Bog ti je dao neki dar, i nešto pjevaš da zabaviš ljude. ja sam se u svemu tome zabavljao. Sve je to bilo suptilno i ljijepo, nikad nije bilo nekog stresa u tome. Kad se osvrnem, najveća mi je sreća kad dođu nove generacije, pa vole isto što i njihovi roditelji.


Zdravko Čolić pod objektivom Milorada Isailovića 1997.
Zdravko Čolić pri fotografisanju za „Radio TV Reviju” 1997. godine

Večiti mladoženja

Zdravko Čolić ne smatra da bi trebalo i penziju da zaradi pevajući. Ali, kažeako se ima šta pevati, to se može činiti i u sedmoj deceniji života, bez obzira na spoljašnji izgled. A popularni pevač se još dobro drži i ne mora da strahuje za, kako klinci kažu – „fasadu”. I kada je bio na vrhu top-lista Čolić je pravio velike pauze, nekad i po tri godine. Veruje da je tajna u horoskopskom znaku. On je blizanac-škorpija. Te pauze su i razlog što je u karijeri snimio devet solističkih albuma.

Da li ste se upisali u neženje?

Nisam. Samo sam ranije kont’o da sam star za brak, a sada to ne mislim. Uvek je postojala neka stalna veza, ali što si stariji manje razmišljaš o braku. Brega kaže da se mlad oženio, ali da je na kraju najvažnije dijete. Tu se slažem. Nekom se to posreći prije, nekom kasnije.

Šta planirate do 2000. godine?

Nije bilo prevelikih stvari u prethodnoj godini, ali od narednih očekujem da budu mnogo uzbudljivije u svakom pogledu, i privatno i poslovno. U muzičkom one bi mogle da budu prekretnica. Naredne dve bi mogle da budu udarne. Udarnije od prethodnih deset. Prvi put mogu da garantujem da će se balade s novog CD-a slušati i narednih dvadeset godina.


Delić novogodišnjeg šoua Zdravka Čolića u kom je promovisao pesme s albuma „Kad bi moja bila” za ulazak u novu 1998. godinu

Razgovor vodila: Maja Vučetić

Naslovna slika je urađena u Photoshopu u okviru kog su upotrebljeni templejt sa sajta pixabay.com i retuširana slika iz „Radio TV Revije”.

Fotografije priložene unutar teksta je zabeležio: Milorad Isailović

Obrada celokupnog materijala: RetroPressAdria

(„Radio TV Revija”, 20-26. decembar 1997.)

Saznajte i...

Please follow and like us:
error0

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *