Željko Joksimović: Rujna zora u Belorusiji (1998)

Decembar 1998: Naši pevači postigli su još jedan uspeh. Željko Joksimović je na festivalu „Zlatni šlager” u Belorusiji dobio „Grand Prix”!

„Festival se održava već četvrtu godinu u gradu Mogiljevu. To je takmičenje pevača. Običaj je da se pevaju stare kompozicije koje mogu da se adaptiraju. Obradio sam narodnu pesmu Još ne sviće rujna zora, a izveo sam i rusku Tri godine sam te sanjao za koju je tekst napisao Duško Jakšić. Najveća konkurencija mi je bila Olga Sergejeva. Na kraju festivala je organizovana dodela „Oskara“, svako je nagrađen na neki način. Dobio sam nagradu sličnu FIDOF-ovoj na „Budvanskom festivalu”. Posle takmičarskog dela su usledili dobrotvorni koncerti, svakog dana u drugom gradu.”

Šta ti znači ta nagrada?

„Osvojen Grand Prix podrazumeva da naredne dve godine budem gost na ovom festivalu. Aktuelan je poziv za festival u Letoniji u januaru i Bugarskoj u februaru. U junu ’99. idem na „Slovenski bazar”. Upoznao sam velike pevače koji su poželeli da sarađujemo, dopadaju im se moji aranžmani i poželeli su slične.”

Pohod na nagrade počeo je ’93, osvojio je treću nagradu publike na „Beogradskom proleću”. Dve godine kasnije bio je drugi, a ’96. na istom festivalu dobija prvu nagradu publike za kompoziciju Arija. Prošle godine je sa Svetlanom Slavković osvojio trostruku nagradu, a onda su usledile i inostrane nagrade. Na „Budvanskom festivalu” osvojio je dve stručne nagrade SOKOJ-a i FIDOF-a sa Pesmom sirena. U julu je na festivalu u Odesi sa Filipom Žmaherom, Svetlanom Slavković i Borom Dugićem nastupao na večeri balkanskih melodija. Usledili su festivali „Slovenski bazar” u Vitjepsku i „Glas Azije”.

„Osetio sam u sebi ogromnu količinu energije kojom mogu da napravim novi korak u domaćoj muzici i dublji jaz između narodnjaka i zabavnjaka. Ne sme da postoji muzika između ova dva žanra, ali mora da postoji etno muzika. Za korišćenje etno detalja dobio sam nagradu FIDOF-a. To je etno motiv koji je ispao iz mojih grudi i kao takvog ga narod ne primećuje, ali ga prihvata kao zabavnu melodiju. Za svoje pesme tražim motiv iz srpskog melosa. Treba pratiti svetski trend i u njegovo ruho uvijati našu muziku.”

Pored pesama Još ne sviće rujna zora i Pesma sirena na novoj, drugoj ploči koja izlazi ovog meseca čućemo još nekoliko novih numera.

„Ploču ću snimiti i na srpskom i na ruskom. Aranžmane radim sa Aleksandrom Kobcem, to će biti u svetskom trendu, ali rezultat će biti etno-pop muzika. Trudim se da napravim originalan etno-zvuk koji našeg čoveka u inostranstvu može da podseti na zavičaj.”


Prve čestitke u garderobi pošto je saopšteno da je dobio Grand Prix

Hoće li pesme biti ljubavne?

„Mnogi su Pesmu sirena pogrešno shvatili. Publika nije dovoljno pažnje obratila na tekst u kome je skrivena jako duboka misao. Sirena nije devojka već muzika. Ne želim da pevam samo ljubavne ili rodoljubive pesme. Mene pre svega interesuje ljubav prema muzici i životu – ništa srceparajuće. Za sada mi odgovara da mi neko drugi piše tekst, da podelim stvaralaštvo i emocije. Ali, taj mora da razume šta sam hteo da kažem kroz muziku. Osoba koja mi piše tekst mora dobro da me poznaje.”

U svom studiju „IQ” Željko je sarađivao sa Filipom Žmaherom, Majom Nikolić, Svetlanom Slavković… Šta je presudno za odabir saradnika?

„U početku sam sarađivao sa neafirmisanim pevačima, morao sam da stičem rutinu i učim. Vremenom se pokazalo da je moja produkcija dobra i zvezde su počele da dolaze. Angažovao sam i tonca Andreja, radim zajedno sa Vladom Grajićem – napravili smo tandemski lobi. Naučio sam da sviram jedanaest instrumenata po principu sam svoj majstor! Klavir i harmonika su na prvom mestu, ali mi ni za saksofon, gitaru ne treba pomoć.”

Kako komponuješ?

„Dnevno mogu da napravim preko pedeset pesama, ali se ne može desiti da mi se nijedna ne dopadne, pa ih sve zaboravim. Treba naći svoj pečat, mislim da sam u tome uspeo. Lutao sam u svetu melodija koji je neiscrpan, ali istovremeno i eksploatisan. Bog pošalje dva minuta na zemlju, pa ponovo uzme mesec dana rada. Odluka da li je nastala prava pesma kod mene je ta dva minuta, a srce je sudija.”


Sirena nije devojka, nego muzika

Kompozitor ili pevač? Kako se slažete „vas dvojica“?

„To su uslovno povezane stvari, ja samo prenosim emociju. Zašto bih dao nekom drugom pevaču da peva ako je moj potpuni doživljaj da sve sam uradim. Uradim svirački, aranžerski, studijski deo posla, snimam i adaptiram, izmiksujem i – otpevam! Jednostavnije: dajem najiskrenije celog sebe. Ne komponujem da bih se dokazivao već da publici predstavim svoju pesmu, u nadi i želji da će joj se dopasti.”

I na kraju?

„Nisam festivalski pevač, ali volim festivale. Emocije i muziku treba predstaviti u novom izdanju. Zato već sada znam da ću konkurisati na festivalu u Budvi, 1999…”


Nisam festivalski pevač

Pedeset pesama dnevno

Posle nagrada na Beogradskom proleću i na festivalu u Budvi, beogradski kantautor osvojio je Grand Prix na festivalu u Mogiljevu – Ovih dana najavljuje drugu ploču – Srce je sudija

Razgovor vodila: Jasmina Antonijević

Fotografije snimio: Branislav Nacić

Obrada: RetroPressAdria

(Huper, 2. decembar 1998.)

Please follow and like us:
error0

Povezani postovi

Leave a Comment